THIS BLOG IS OFIŠLI CLOSED!!!

Eto... Nemrem dugo ali dovoljno da vam se javim... Celić me odbio... Ah... Život je težak... Pa da ispričam kaj je bilo...
Prekjučer je sve bilo ko i svaki drugi dan... Ja i Celić smo se zajebavali, čak i kad je bio na tjelesnom ja sam bila na prozoru i tak mi je slatko mahao.... Sve je bilo super, do onda... Ja sam silom htjela vidjet dal bi ja mogla imat nešto više s njim i poslala sam mu 3 poruke za redom. Sve sam mu priznala... Sve! Ali i nakraju sam ga pitala dal bi on htio imat nešto više samnom osim prijateljstva. Nije mi ništa odgovorio jer nema para na mobu. Poslije toga, pod odmorom me samo ignorirao. Počeo je pričat sa curama iz 3. razreda, a mene kao da nema. Zaboravila sam napomenut da su me taj dan svi, ali apsolutnosvi, i oni koje naznam i oni koje znam zezali za Celića. Jedan lik mi je čak probao pogađat ime. I njegov frend (Leo a.k.a. Pederko) mi je reko da me taj lik voli. Mislim fakat... Ali ništa. Poslje je otišao doma (Celić) i nije mi ništa rekao. Grba je nazvala njega na mob i pitala ga dal želi neš samnom ili ne. On je reko ne. Onda sam pukla. Otišla sam do gornjeg kata i sjela se tamo kod fizike. Bolje rečeno, legla, i plakala... Plakala... Full mi je bilo žao kaj neće niš bit između nas. Pa zar nije bilo nekak očigledno da mu se sviđam?? Ali onda, u 500000 mjehurića se sve to rasprsnulo... Rekla sam da neću više nikad doživjet ljubav i da se nikad više ne želim zaljubit. Onda je došla Una i rekla neke stvari. Ja sam samo gledala i razmišljala kako ta osoba može biti tako u pravu... I zahvalna sam joj na svemu što mi je rekla... Hvala Una...

Eto... Poslje toga se nije niš previše događalo. Jučer Čaby nije bila u školi jer je bila na sprovodu. Umro joj je stric... Jedva sam izdržala bez nje. Full mi je bilo glupo bez nje. Skužila sam da mi je fakat best best... Jučer je i Willy-u bio rođendan (17. ) i reko mi je da sam mu ja najbolja u mom razredu i da se najviše druži samnom... How sweet... Isn't it?

Sve u svemu zadnji dani su mi grozni... Imam osjećaj kao da se svo sranje svijeta srušilo samo na mene... Ali dobro... Život ide dalje... Moram vidjet dal ću ostat frendica sa Celićem ili ne...

Stara mi neda da idem na net ako ne učim tako da ću rijeđe dolazit na net... I na blog... Smrc...

Nadam se da ću uspjet dolazit povremeno da vas mogu izvjestit o novim događajima...

Posebni pozdravi: UNA, JAMBRA, ČABY, INA, IJA, NATA, BEKY, TONKA, FANIKA, BASTA, GRBA, WENDY, ZOVAK, MONICA, ANDREA...

Ciao i kiss