|
Nakon mukotrpnog vikenda evo mene opet.  Svašta se izdogađalo, svašta sam odlučila, svašta sam priznala... Ah... Pa da počnem...
Subota... Navečer... 6.5.
Došli smo kod Celića, i nekak mi je bio strašno cijelu večer čudan. Dok on nije rekao: "Romana, čuo sam da si se ti zaljubila u mene. Jel si se zaljubila u mene?" Ja sam bila šokirana... Nakon full dobre zajebancije ovakav šok, i to odjedamput...  Ccc... Ma sve je super prošlo nakraju. Evo cijeli konversejšn...
C:Jel jesi?
R:Ne.
R:Jesi ti u mene?
C:Ne.
*prođe 5 sec*
C:Jel to tvoj konačan odgovor?
R:Ne.
R:A kaj bi napravio da kažem da jesam?
C:Neznam.
R:Dobro.
R:A jesi ti u mene?
C:Neznam. (smješka se)
*u taj čas dođe Celićev frend Bojan*
B:Pa daj joj reci!
C:Šuti, neću!
B:Ma on je meni rekao drugačije nego kaj je reko tebi.
*šutnja*
I tak je prošlo 5 sec i prešli smo na drugu temu.
Ali od tog trena on je postao lud. Cijelo vrijeme se motao oko mene, ali doslovno i uvaljivao mi se u facu... Cijelo vrijeme smo ja i on igrali igru "mačke i miša" oko Čaby. Ona je stajala nepomično na mjestu a mi oko nje, kao da se lovimo ali usporeno. Ma umrla sam.  Onda je morao doma a i mi. Jedva je taj dan došo van jer se posvađo sa starom. Pružio mi je ruku i počeo kakti pozdravljat. I ne pušta, i neće. I počne mahat sa mojom rukom. Bedak. Onda smo fakat morali ić i pozdravili smo se.
To je subota. Znači, ima kemije. 
Nedjelja... Navečer... 7.5.
Bile smo kod Hrvoja. Cijelo vrijeme sam si mislila kak on uopće nije Celić. Neznam. Bilo mi je malkice glupo. Svako malo me pitao ko je ona cura o kojoj smo mu pričali da se zaljubila u njega. (ja) Ali ja njemu tupim da si je našla drugog, da se više ne zanima za njega. Ali neeee... On mora... Držao mi je ruku i sjedili smo jedno pokraj drugog i nije me htio pustit, i veli on da ću mu bit sluškinja.  Držala sam mu cigaretu i debil opet nije prestajao. I niš, onda je došla Una, ali on nije prestajao. Kaže njemu Una, pa ona ti je doslovno pred nosom, a ja sam bila pred njim. On pita: "Romana?" Ja velim da, ziher. Kao da nisam. Nebi mu rekla da me netko ubio. Poslje je on nama pričao kak mu neke cure šalju poruke a ni nezna ko su. I nije srao. Nakon nekih pol sata dođe poruka: "Šta mi radiš ljubavi?" Ja onak... Uglavnom... Ja sam se sjetila poslje kad smo otišle prema doma da mu pošaljem neku zajebanciju. I pošaljem ja njemu ovo: " Šta mi radiš ljubavi? Hahahaha. Zajebavam se. Nemoj se ljutit kaj ti nemogu reć ko je ta cura ali ubila bi me da saznaš!" A on meni na to odgovori: "Ljubavi?!" E ja sam krepala. I napišem mu kak se zajebavam. A napiše on meni, nemoj se zezat. Reko dobro.... Đizs...
Ponedjeljak, tj. danas...
Ah... Full sam zaljubljena... Eto... Rekla sam... U Celića, naravno...
Ispunio mi je spomenar danas i napisao ovu pjesmicu:
"Sve je plavo"
Plavo je nebo,
plavo je more,
plave su oči u tamnoj noći,
plava je želja kad ćeš ti doći...
 MySpace Layouts
Ja sam umrla... Uz to mi je napisao da sam super i sve najbolje. Ali pazi dalje...
Došla je mojim curama fix ideja da napravimo nekaj ludo jer je njima već dosta da on niš ne pokušava a gleda me ko tele... I eto... Napisale smo na papirić, kao da smo se ja i Čaby dopisivale dal bi ja htjela bit sa Celićem ak me pita, i ja sam rekla da bi ali da vidim da niš ne poduzima. Taj papirić smo umetnule u Čaby-n spomenar i slijedeći odmor to dale Celiću da ispuni. Taj sat fizike mi je bio najgori sat u životu. Bila sam na iglama. Fakat sam se bojala njegove reakcije... Idući odmor smo išle doma. Čekale smo da nam Celić donese spomenar i skužile da i on ide doma. Imao je ozbiljnu facu, dao joj spomenar i bez riječi izašao iz škole. Bilo mi je užasno. Stalno sam si postavljala pitanje kako sam mogla napravit takvu glupost?? Došle smo na stanicu i vidle Celića metar od nas. Grozno mi je bilo. Dok se nisam okrenula i odjedanput vidla Celića kak se odvojio od frenda i gledao u mene. Smješkao se a ja sam mu kimnula glavom. Nije bio ljut. NIJE BIO LJUT!!  Bila sam presretna. Nije otišao na prva dva tramvaja jer je skužio da ni ja nejdem. Tek je ušao u onaj na koji sam ja išla. Bili smo udaljeni pol metra u tramvaju. Držao se za štangu i tak mu se nije vidla faca nego samo oči. I STALNO je gledao. Ja sam bila vruća, e, meni su obrazi gorjeli. Čaby je rekla da sam luda. Ne, samo sam zaljubljena. I onda ja pogledam prema njemu i on meni radi ovo s obrvama  Ja sam krapavala od smijeha. On se samo smješkao i to radio. Nije izašao na stanici na kojoj je morao izać, nego je išao skroz do trga samnom. Poslje smo ga izgubile s vida ali brijem da bu nakraju ipak nekaj bilo iz svega ovog. Ne.... Ja nisam normalna... Ja sam se fakat full zaljubila...
Eto, to je to... Ne Hrvoje ne Petar, ne Goran, Filip, Jasen, Mario... Ma nitko, nego samo Celić... Ma mišek moj...
 MySpace Layouts
Evo vam novi post!! Jeste sad zadovoljni??  Jebiga ljudi, nemrem stić sve pisat kolko se toga događalo...
Samo znam da sam full u njega... To mora da je ljubav...
 MySpace Layouts
Posebni pozdravi: ČABY, UNA, JAMBRA, GRBA, NATA, BEKY, TONKA, BASTA, INA, IJA, ANDREA, RAVLA, MONIKA, JASNA, WENDY...
Ciao i kiss
 
|
