THIS BLOG IS OFIŠLI CLOSED!!!

Ponekad mi se čini da sam najgora osoba na svijetu. Da jednostavno nisam vrijedna da budem na ovom svijetu. Zašto sam tako glupa? Tako ružna? ZAŠTO?? Da malo pojasnim situaciju...

Jučer smo ja i Čaby trebale sa Ivonom i Hrvojem ić van kakti u GAP. Ali Hrvoje je otkazao jer je išao na Autoshow. A Čaby je bolila glava pa je rekla da neće ić u GAP s nama. Onda je mene Ivona nagovarala da odemo same i da će Čaby bti dobro ak ode doma i da se valjda neće ljutit na nas. Ja sam rekla da nejdem nigdje bez nje. Cijelo to vrijeme je Čaby bila kod mene. I tak smo se nakraju dogovorile da ćemo reć Ivoni da nejdemo nikam i da ćemo bit kod mene. Tak je i bilo. I onda smo otišle do grada, naručile sladoled i šetale se. Otišle smo do Čabynog buraza u kafić da tamo pojedemo do kraja sladoled i da se malo odmorimo. Krenule smo sa tramvajem prema Dubravi i onda smo se vratile natrag. Trebalo nam je malo vožnje po pruzi... Meni se pišalo pa sam rekla da siđemo na Kvatriću i da odemo kod moje bake. I tak smo krenule prema mojom baki. Odjedamput sam vidjela malo priglupu situaciju. Ivana Žaja sa svojim društvom i dečkima (bivšim osmašima iz Laginjine i Nazorove) i izgledala je tako prokleto super. Sva je blistala. Imala je crne čizme na petu, negdje 10 cm. Onda je imala neku majcu koja je virila iz jakne, neku lepršavu kaj ja znam, i traperice i neku ful kratku jaknu. Ma predivno. Osjetila sam ljubomoru? Jesam. Jako? Previše. Zašto? Nemam pojma. Možda zato kaj ima taj svoj besprijekoran ten bez ijednog prišta. I ta njezina minimalna šminka. Uh... Bar da ja izgledam tako. A njezina kosa... To sam oduvijek htjela. Ali ona je ona, a ja sam ja. Jebiga. Ona mene uvijek mora srest u nekom trenutku kad ja izgledam užas, mislim ne baš užas ali... Ma neznam. Sutra jedva čekam da odem sa Čaby na Črnomerec i da si nakupujem stvari. I čizme i neku majcu i traperice. I sve ću si nakupovat, sve!! Danas sam nekaj kemijala sa robom po doma i jedna kombinacija mi je super ispala ali je još prerano za kratke rukave i kratke traperice....
Fakat ne vjerujem da se JA brinem TOLKO oko odjeće i robe... pa kaje meni?? Kaj sam ja tolko glupa i ružna da nemrem dobro izgledat?? Pa kaj ak sam u osnovnjaku nosila crnu obleku? Svi su mi predbacivali, ali me nitko nije ni dirao. A kad sam došla u srednju morala sam promijeniti način oblačenja i to na puno bolje, te sve lutkice s porculanskim tenom... Kak to uspijevaju!? Jebiga... Ja samo znam da nikad neću moć imat takav ten... Ah, vidjet ćemo mi već...

Uglavnom... Prekjučer sam gledala Titanik i plakala i plakala... Kolko sam ga već puta gledala i svaki put mi se čini da ga sve više i više počinjem doslovno shvačati. Ljubav može pobijediti sve Shvaćam da je u mom životu jednom postojao netko ko me volio kao što me nitko neće voljeti, barem ne još dugo vremena... Ko bi sve dao za mene i da nema takvog u mom životu više. Niti Crni, niti Hrvoje.. Ma nitko ga nemože zamijeniti. Ali sad je sve gotovo, to je bila moja odluka i prihvačam ju takva kakva je. Nadam se da će mi ON oprostiti za sve gluposti koje je morao trpjeti i to što je morao trpjeti MENE, ko bi mene mogao trpjeti? Mislim helou?! Ja se lako zaljubim ali ne zavolim lako. A njega sam fakat istinski voljela... Želim mu svu sreću u životu i da ostanemo dobri prijatelji kolko je to kod moguće, da znam da se mogu osloniti na njega u svakom trenutku...

Nemam više inspiracije... Mislim da je ovo bilo dovoljno za sada...
Dragi moji...ljubite, volite i čuvajte to što imate jer to što imate moglo bi vam lako otići iz života...

Ciao kiss