26.11.2010., petak
Dalmatinsko Smeće
Dalmatinsko Smeće
petak , 26.11.2010.|
I prošo imendan i prošla Sveta Kata! Di sam bil? E tu sam bil dobar dio noći.  Tu sam i dušu ostavil.  Ja neznam kaj ljudi vide u tom prokletom alkoholu. Ja vidim sve. To kad krene, to neznaš, oće li dole, ili gore. Nabimblal sam se ko majka. Još sad mi bubnja u glavi.  Dođe mi da si hrđavi metak opalim u glavu.  Ustal sam se rano, ko zna u koliko.  Popil jednu duuuuuuuuuugu kavicu  Ništ ne vidim, sve mutno.  Stavil sam si leće.  No, rekoh si, ajd napiši post o svojim noćašnjim snovima. Nejde,.....  I sad ak mi nekaj bude, ni hitnu si nemrem pozvati.  Užas i jeza. Pitaj Bloga kaj sam ja jučer pil?  Sanjal sam ono dalmatinsko Smeće, više njih. Draga moja braćo i sestre, sad vidite kak je to sa smećem. Dođe Vam tuđe Smeće i ondak Vi to morate pokupiti o vašem trudu i trošku, a evidentno je, po oznakama, da je albansko. I sanjam ja tak neku prapovjest, neki Turci, pa guraju smeće dole prema Otrantu, pa to smeće pluta, pluta, sve gore do Zadra, pa se tu taloži dugo godina i izgradi se kanal do Zagreba i to smeće dopluta tu nama. Pa si sanjam jednu viziju. Taj san mi se dugo godina ponavlja, čak sam ga i ovjekovječil sa uljem na platnu. Jel je to neko "baba Vanga" proročanstvo, ili šta, poima nemam. Na poglete, da ne ispadne da serem.  I sad, to smeće došlo sve do Splita, pa kao, Dalmatina je zapravo rijeka, pa njom dopluta sve do Zagreba. Zagreb se potapa u tom smeću i Mirogoj ostaje ko neki otok. I ima sad tam i ogromni lukobran, sav od mramora. I sad kopam ja tam rupu i kopam nebi li to smeće otplivalo kroz nju, natrag tam od kud je i došlo. Tak sam dobil tu fobiju od Smeća, da se ne usudim ni smeću približiti.  Sad znam kak Vam je. Najbolje bi bilo kad bi svak svoje Smeće pokupil i odnesel sebi doma. Velim Vam, užas od snova. |
