Koja je to pošast, za nevjerovati.
To tak uporno i blesavo, ccccccc, nemreš bilivit.
Odem jutros prošetati Indya,
kad, eno ga, ruje po kontejneru.
Dođem mu sleđa, opalim mu jednu iza uha,
primim za jaja, podignem i hitim u kontejner.
-Tu si došel, mrcino jedna, boce krast, maspater
-pa moram, gladan sam
-ma mamu si gladi, a ja možda nisam?
još te jednom vidim tu nadrapal si, jel ti jasno?
i vraćaj tu bocu vamo, maspater.
nebu mene nigdo jebal v mojoj kuruzi, jebla vas Jaca,
tam koolaborirate, ili whatever, nek vam ona da kolača,
već kad kruva nema.
A kak nebi bil taki?
Čučim tu doma, posla nema........................
Ha, dolaze mi sjenice na balkon.
Sad i to moram hraniti.
Mam Zmaj:
-joj, sad bu mi tu srale
-nek seru, ja bum čistil za njima
Kak su supać male šarene okruglice.
Ovak sam ih hranil na gruntu, no sad grunt miruje,
nema se za vozikanje.
Sad bum ih hranil tu doma.
Eto.
|