Odkrmim popodnevnu etapu,
dignem se, nešto sam glađušan,
odem do friđa, rekoh, da prihranim tjelešce od 110 kila,
eeeeeeeeeeeeeeee smršal sam 12 kila,
ono, 5 vrsta salama, kaj je ostalo od dečkiju,
napravim sendvić, griz, nejde, nemrem jesti salamu.
Cccccc, nečista posla.
Koliko se sjećam, niko me ni guzil,
znači, trudan nisam, pa kaj mi je?
Ajd da vidimo šećer, kad ono............
a tak mutno i vidim.
A trebalo bi biti oko 6, tak veliju.
Sav sam u nekim mahunama, ječmu, sjemenkama, mrkvicama,
sve čekam kad bu mi nekaj iz riti počelo klijati, maspater.
I sjetim se, nekih sjemenki, sezama i lana,
ono ulja, ma nemre bolje, to vitamini, minerali, sto čuda.
I zmiješam to z jogurtom i ide, daplače, paše.
A gledam i tog svog pesa, ko mala kravica.
Stalno jede suhu pseću hranu, tu i tamo neko meso od ručka,
ali u tragovima,
i kad ga odvedem van, pase li pase.
Kak to taj naš organizam zna narediti nama, kaj da jedemo,
baš interesantno,
a i grožđa sam se nažlempal, makar ga zaprav više
preferiram, onak tekućeg, sfermentiranog.
No, danas sam dobil ideju za sutrašnje kuvanje,
tu na blogu.
O tome sutra.
|