Kako je život lijep

20.06.2010., nedjelja

nedjelja , 20.06.2010.

Koja kriza?
Nemate para? Minusi na karticama? Nemate posla?
Ne, ja ne razumijem o čemu pričate.

Sad, sad treba da se špara, sad, kad se ima.
Nedam, ma nedam nikome svoje kune.
Sad se špara i sad se bahati.

Izlazim iz Konzuma, a ovi iz VIP-a:
-gospon, gospon..............
-ma sikter bre, maspater, neću da vas vidim
-pa mi...pa....
-vi ste mi bili noćna mora, crknite, šuu,šuuu

Platil sam im sve, ukinul pretplatu i sad na bonove,
mjesečno?.........20 do 25 kn računa.
Ma ne zovem više nikoga, samo nužno, najnužnije
to samo one koji su u mojoj mreži:
-alo, tu i tu u toliko i toliko
i klik, nema više, a ne ko prije:
alo draga, kaj buš danas kuhala, buš mi kupila pivicu, joj kak ja tebe volim,
tak bum te zjebal da nebuš mogla hodati 3 dana
i druga pusta obećanja, a na kraju mjeseca, tup 300 ćuna appx..

Pa tak žena, pa jedan, pa drugi, pa fixni, oooomaspater.

Kartice? Ne hvala, samo keš end kery i ne seri.

Pak sam se zanesel, pa ovo, pa ono u kolica, a draga sam gleda.
Ondak, razmislim:
-ma evo vam kurac, pa još jen krug po dućanu i pol toga vratim,
ali onak zločesto, zlobno, banane među paštete, a paštete,
među banane. Dost ste vi mene zajebavali, sad dasa malo jebe.

Pa na plac, prvi pult:
-pokaj peršin?
-40 ćuna
-tu je 35
-e tu je 30
Idem i dalje, po logici, tam bu 25, no klinac, vratim se na 30.

Zemem tak, 4-5 komada, ono 20 dkg, znači 6 kuna,
gura kumica prstom kiblu sa peršinom i već ga grabi van.
Zderem se:
-ostavi to na miru
Zgrabim još 2 komada (mladi sitni) hitim na vagu:
-Da nisi pipnula
I ono peršin lagano, polako pretegne:
-e to je poštena vaga, to je 20 dkg, to je 6 kuna.
Vrag vas jebi seljački, lopovski, nas siromahe z burze bu te plačkali,
gori ste od Vlade.
I to onak glasno ja, da me svi okolo čuju. Ljudi se okreću okolo,
gledaju u svim pravcima, misle "skrivena kamera", ili
neki performans na otvorenom, žena mi zbrisala tri štanda dalje,
fućka i gleda grincajge, a ja dalje:
-Svinje doma moraš svako jutro i veče hraniti i pojiti, pa čistiti,
pa je 25 kn kila, a to sjemenje hitiš i prejdeš spat,
a šalata ti sama raste, maspater.
Veli stara:
-da, da, mi nikaj ne delamo, sam spimo i decu delamo-
-ajd stara vragu
i brzo zbrišem i utopim se u masu.

Opala mi neka para z neba, neko nasljedstvo, niš bog zna kaj,
relativno i puno i malo, nekih 3 soma ojera.
Imali smo to 1 dan, a ondak smo platili dost dugova.
Sad se lakše osjećam, osjećam da imam, dole, među
nogama nekaj, da to i ni sam za pišanje.
Ozbiljno mislim.
Onak, bez posla, dugovi, ovrhe, ukinuti minusi, rate kredita,
sjebe ti psihu, da si tak sjeban, da zadnje na kaj pomisliš ti
je da bi nekog jebal, pa i najbližnjeg.
Ja i žena smo si tak dobri ko brat i sestra i di si vidil da neko
normalni ide ševiti sestru.

A i ona sad ima više volje, sad i vrti:
-mješaj mala, mješaj

Nisam stigel nikaj napisati za "Erotsku priču",
pa nek ovo bude, inkorporirano u ovom postu.

Tak sam ju zdrapal u rano jutro, da je poslje sam fućkala
i nekaj po kredencu tražila, a ni sama nije znala kaj.
I to 4X, nema kod mene mile lale
Nutra, van, nutra, van i eto, četri put je četri put.

Sretnem frenda na placu:
-bok,..........bok
-pa di si Alex?
-na burzi
-i kak je
-ni Blogzna kak, ali radno vreme mi odgovara.

Joooj, a doma sam po pršutu mažem.
Naletili na neki od 59 KN i ima finu aromu, ono četvrtine, bez kosti.
Jeba te, usrani jeger toliko košta, a namelju svakakih plastika i žlundri
nutri, pa zabibere, onak, da ne bi osjetil kakvo smeće jedeš.
Ovdije bar strukturu mesa vidiš, maspater i
ni znitrirana, kemijom kuvana, ko one jebene vratine i špekovi.
Po okusu bi rekel da je Todorićev šverc iz Italije.
Imaju Italijani dobrih pršuta i bolji su mi neg naši,
nekak su ljepše sfermentirani.