I sad bu meni neko daval medalju,
ma kaj klinac, ja si je sam dam i to kad ja oću.
Sređival sam malo medalje od sinova.
To dobi medalju, pa u teglu z njom.
E tajo bu to na zid, da se vidi.
Ak vama ni do kurčenja, e ja se volim kurčiti i ne sam to,
to perje je i dio mene, a ja se volim kititi, pa makar i tuđe bilo.
Bili prošle nedjelje, mlađi na Krku, a stariji na Bledu.
Došli doma:
-di su?...................ahhhh pušiona i to dubl
I sad slažem to, promatram i uočavam.
Jedna srebrna, ajde, vidljivo,
ali zakaj zlato nutra?
Kaj nemre čitava biti od srebra?
Pa staro srebro, onak spatinirano.
Valjda još iz vremena galija.
Pa jedna bronca, mariborska i crna traka???, Blože me sačuvaj
slovencov, kuge, gladi i rata i Vlade.
E sad te trake, na kojima vise medalje.
Neke su tak dugačke, da kad si obesiš medalju,
ona, umjesto da ti visi oko srca, dođe dole, da prostiš,
"tri pedlja od brade, di ti je mali Rade",
a neke trake su tak kratke, da nemreš ni mišu staviti oko vrata,
u ruke ti je daju. Čak nisu ni sašivene, neg preklopljene.
A neke dobiš, ovak, bez trake i sad ga ti znaj,
niklovana, znači srebro, a one su zaprav zlatne,
jer kret, ovaj organizatori, su imali tak, pa si moraš zapisati da su zlatne.
Rekel sam sinu:
-pa kaj im nisi rekel da si ih mami doma odnesu i ubace onak ko
kovanicu u kasicuprasicu, maspater, ccccccccc
Kaj je problem napraviti npr, ovakvu medalju, lijepu i urednu trakicu,
da medalja stoji kak spada i da bude bar 5 cm promijera,
a ne ko 5 Kuna,
ili ovaka neka, ko dlan
da ima jasnu i prednju i zadnju stranu, "dva lica"
I sredih ja njih
Jedna fali, poklonil ju je frendu za rođendan,
zlatna, "Croatia Open Regatta".
On je dobil od njega zlatnu medalju i pehar,
za osvojeni teniski turnir.
|