ALEN ALISPAHIĆ
29.07.2022., petak
Alispahić, by the way
|
Druškana mu vranca U mojim stihovima grumenje zlata. Na stolu istrgnuti oglasi kopača zlata. Od prvog do prvog poslednji sam čovek. Zaobiđi vođe ustanka, zaobiđi tvrde korice, čvrste poveze, ostavi utisak da nisi imao nameru. U tvojim stihovima zrno soli, pramen repa neobazireš se na zaista čudne nagoveštaje pukotina kule od karata zakrpu papirnatog zmaja, onaj koji vešto lik izvaja zaboravi da su ikad bili u istoj pesmi. Ako si stvatno zamislio igde ići onda ne ostaj u pesmi, nastani se u priči u pesmi teško da će ti ko prići a nju kovitla vetar kao prašinu do zvezda i baca ti je u oči. Gledaš je kao što si se uvek i gledao u ogledalu svoje savesti a to nije žica od koje se drma kabanica, i još da nosiš traperice i par mamuza i da podbodeš svoga vranca. Ostavi se stihova kažem ti, kreni putem horizonta s pričom zagonetnog stranca koji mudro razmišlja i ćuti samo se može čuti rep, kako ga nemarno klati tamo-vamo, druškana mu vranca. Oznake: Književnost, literatura, lira, lektira, art, poetra, poetika, pisanje |
