Druškana mu vranca
U mojim stihovima grumenje zlata.
Na stolu istrgnuti oglasi kopača zlata.
Od prvog do prvog poslednji sam čovek.
Zaobiđi vođe ustanka, zaobiđi tvrde korice,
čvrste poveze,
ostavi utisak da nisi imao nameru.
U tvojim stihovima zrno soli, pramen repa
neobazireš se na zaista čudne nagoveštaje
pukotina kule od karata
zakrpu papirnatog zmaja, onaj koji vešto
lik izvaja
zaboravi da su ikad bili u istoj pesmi.
Ako si stvatno zamislio igde ići
onda ne ostaj u pesmi, nastani se u priči
u pesmi teško da će ti ko prići
a nju kovitla vetar kao prašinu do zvezda i baca ti je
u oči.
Gledaš je kao što si se uvek i gledao
u ogledalu svoje savesti a to nije žica od koje
se drma kabanica, i još da nosiš traperice
i par mamuza i da podbodeš svoga vranca.
Ostavi se stihova kažem ti, kreni putem horizonta
s pričom zagonetnog stranca
koji mudro razmišlja
i ćuti
samo se može čuti rep, kako ga nemarno klati
tamo-vamo, druškana mu vranca.
Post je objavljen 29.07.2022. u 05:09 sati.