Dah zaglavljen u grlu, u dahu se preprečila riblja kost sete, koja je poput sidra koje izgledom podseća na udicu, zabijenog u moja plućna krila. Ašovi mojih leđnih lopatica otkopavaju moja anđeoska krila kad širim ruke. Šire se zenice mojih četvere otvorenih očiju koje sam dobro otvorio na leđima. Igla nerva se provukla kroz iglene uši, a trnci moga sladostrašća nisu. Nije se provukla ni slamka za koju se hvatam. Ostao je blokiran put od igle do lokomotive. Dah je bič koji mi je isekao disanje organa. Dah je malj koji mi je smrskao grudi. Uzdišem nad ovim životom prepunim tuge i stradanja. Jednostavno, hteo bih zdravlja, ljubavi i više sreće u životu. Oznake: Književnost, lektira, literatura, lira, poetika |