Dah zaglavljen u grlu, u dahu se preprečila
riblja kost sete, koja je poput sidra koje
izgledom podseća na udicu,
zabijenog u moja plućna krila.
Ašovi mojih leđnih lopatica otkopavaju moja
anđeoska krila
kad širim ruke.
Šire se zenice mojih četvere otvorenih očiju
koje sam dobro otvorio na leđima.
Igla nerva se provukla kroz iglene uši, a trnci
moga sladostrašća nisu.
Nije se provukla ni slamka za koju se hvatam.
Ostao je blokiran put od igle do lokomotive.
Dah je bič koji mi je isekao disanje organa.
Dah je malj koji mi je smrskao grudi.
Uzdišem nad ovim životom prepunim tuge i
stradanja.
Jednostavno, hteo bih zdravlja, ljubavi i više
sreće u životu.
Post je objavljen 17.07.2021. u 17:39 sati.