Danas je izašla pjesma jednog od mojih omiljenih pjevača, točnije repera Marchela. Kada malo bolje proučite tekst pjesme, shvatite koliko ima istine u njoj. Pa sam ju htjela podijeliti sa vama. 
Refren:
Laž. Svuda samo laž. Na ulicama -- laž. U licima -- laž.
Na udicama -- laž. U urlicima -- laž. Laž.
Sreća se predala, jer lomimo ogledala za laž.
Svuda samo laž. Na ulicama -- laž. U licima -- laž.
Na udicama -- laž. U urlicima -- laž. Laž.
Sreća se predala i sad je tu samo -- laž.
1.strofa (Marčelo):
Zdravo, državo, ja sam iz Paraćina mali Ivan.
Kažu, bio sam divan klinac, nikada divalj, nikada inat.
Na faksu kupovali ocene, ja štrebao, nikada kivan,
mada je zajebano to oko mita kada je taj faks -- medicina.
Nije isto kao lažni pravnik, nije isto kao nadrislikar,
malo je gore kada lekar diplomira, a ne razlikuje tkiva i živac.
Koleginica, od cele anatomije, razlikovala samo gde je pizda,
ali bio je tu jedan profa koji baš ceni kad tako zablistaš.
Svi znali tu javnu tajnu. Svi znali, a niko ništa.
Da mu neko ne čuva leđa, ne bi ni smeo da se tako igra.
Bilo je tu i drugih, njima draža bila je kinta.
Al' koleginica mirno spava, jer spava na parama ipak.
A onda je došla diploma. Prosečna ocena ista.
Meni i njoj, međutim -- njoj posao, meni šipak.
Njoj sreća, meni vinjak. Ona gospa, ja dripac.
...pa mrtav pijan gledam kako skalpel sija...
Refren
2.strofa (Ministar Lingvista):
Da se ne lažemo, ništa nije problem za ribu
koja nije pipnula knjigu, ali ima diplomu na zidu.
Sve ide od ruke -- kada se rašire noge.
Nakon faksa ista praksa, a primila je mnoge
da bi bila u prilici da se zaposli u klinici.
Samo, neće bilo šta, devojka ima viši cilj.
Vreme je novac, ona ne bi da ga gubi, jer
ima sjajan prosek i u roku završene studije.
Pa, nakon par funkcionera, jednog sudije
i jednog konzilijuma -- stigla je do hirurgije.
Tu je da vreme ubije i bude plaćena.
Nekad se i ne pojavi, nekad bude skraćena.
Ali, bila je tu baš tad kad nije trebalo...
Jedini hirurg u smeni, veoma sjebano:
hitan slučaj, slepo crevo, mlad dečko.
Nema izbora, sad mora da uradi nešto.
Sad se trudi da se seti, sad sve od sebe daje,
ali preterano džaba -- neminovan je zajeb.
A to nije samo zajeb, već i zločin, jer kad hirurg
zajebe stvar, neko tad počiva u miru...
Refren
3.strofa (Marčelo):
Nisam ja uš'o u stranku da bi mi dali deo njihovog prihoda.
Uš'o sam da mi više ne otimaju to što mi pripada.
Ali ovde, ako si pošten, od svih stranaka skupa
pripadne ti samo jedno: pripadne ti muka.
Jer, ni tad mi nisu dali da radim svoj jebeni pos'o.
Dali mi da delim letke, hemijske i ostali promo.
Od vrata do vrata smaram da glasaš za njih, za ološ.
Pristao pošto-poto, al' sam pitao potom pošto...
Pošto duša, dušmani, mani me, ja sam doktor!
Usrali ste mi ponos, bar se ne brišite mojom diplomom.
Bez ijedne svetle tačke, k'o domina „duplo golo".
Imaš kradno mesto, daj meni radno, stoko!!!
Pa nije valjda rame samo za tapšanje? Ne.
Rekoše da je rame i za plakanje. Oke.
Znači, sad mi se još rugate, a? E gle
šta dobri doca bez nade sad sme. Unngh!
K'o furija upadam pravo kod kučke s faksa i radim -- šta?
Drveni štapić guram u grlo i kažem da kaže AAA!
Guram drugi, guram treći! Pičko, šalje me Hipokrat lično,
kome dao sam zakletvu da štitim jebeni ljudski život.
Što i činim. Nećeš više nikog da sjebeš, ubico!
Zadaviću te stetoskopom, al' nismo isto.
Ni sad nismo isto. Mi nikad nismo isto.
Ti i ja, mi nikad... nismo?
Oke, to nisam uradio stvarno.
O tome sam samo maštao. Spakov'o kofer, i ćao.
I kad me neko pita što sam zapalio u Švicu,
ja mu sipam raki'cu i pričam ovu priču.
Možete je i poslušati: Marčelo i Ministar Lingvista - Laž
