Dok mi je baka bila živa, upotrebljavali smo jako puno iskrivljenih stranih izraza. Sjedimo u sobi, baka se nečega sjeti i kaže: »Daj odi u šlafcimer i na psihi ispod špigla ćeš naći ... pa mi donesi.« Učila sam ja njemački i naučila neke riječi i izraze, znam da je šlafcimer spavaća soba ali – psiha. Špigl je zrcalo, onda je valjda psiha u blizini zrcala. Pa bih potražila u blizini zrcala željenu stvar. Psiha je ormarić s ladicama i zrcalom, pa da znate.
A žniranci, fruštuk, firange, forcimer, ciferšlus, (sem)prezl, štaub-šećer, knedle, noklice, šnenokle, cvebe, šeflja, rajngla, frtalj, šarafciger, šteker, partviš, miščafl, šlafrok, bademantl, badekostim, šlauf, ... Moj dragi bi još dodao i hrpu auto-izraza, u stilu »cinculator na gehajzli«. Pa si sad vi mislite.
Kad sam prvi put u Istri tražila grožđice, nisam niti razmišljala kako se to ovdje kaže kad mi je bilo sasvim normalan izraz – cvebe. Tražim ja tako cvebe, ženska u trgovini me bijelo gleda, gledam ja nju i počnem objašnjavati opisnim putem, te žena slavodobitno uzvikne: »A, trebate rozine!« Je, rozine, kako god...