DRUGI SISTEM
30.05.2006., utorak
JOŠ MALO...
|
Ako preživim ovaj tjedan stvarno sam legenda!Raspored mi je prepun testova i ispitivanja,ali uz strašan osjećaj panike,preplavljuje me i osjećaj olakšanja.Svaki test koji napišem je zadnji,svako odgovaranje je zadnje..nema više,dolaze praznici!!!!Još samo 8 radnih dana..izdržat ću..ja to mogu,ja to ne želim,al ja to moram..ma bit će sve dobro.Dakle prije nego li odem učiti biologiju i shvatim da su biljke još besmislenije nego što sam nekad mislila,napisat ću pokoju o praznicima i stvarima kojima se radujem.Pa dakle,evo par važnih datuma koji će definitivno biti nezaboravni. SUBOTA 3.6.2006.-Moja draga prijateljica Vedrana slavi 17.rođendan.Bit će svi i bit će alkohola.U čast moje najprijateljice napit ću se ko guzica i neću ništa vidjet cijelu večer.To će biti nezaboravan provod i jedva čekam.Još samo 3 dana! UTORAK 13.6.2006.-E,za to živim.Dan nad svim danima.Kirbaj u Otoku,kraj škole i kraj odbojkaške sezone..sve u jednom danu!Treba S Bosuta,Yama,Vedrana i ja idemo kod moje bake u ranim jutarnjim satima.Cijeli dan ćemo se prežderavati i šmucati po kafićima,a zatim ćemo se srediti i napiti ko nenormalne.Treba i ja čak imamo i zakladu 'Dajmo da ne vide' i štedimo lovu za taj dan.Naravno sav novac je namjenjen za alkohol.Molimo da se dobrotvorne organizacije jave. SUBOTA 17.6.2006.-prva subota nakon kraja škole i slavi se MOJ ROĐENDAN!Slavim s curam iz razreda i ponekim dečkom ako bude htio doći.Bit će alkohola u potocima ili kako bi moj trener rekao 'kiša cuge'.Ne moram ni pričati da neću živa ostati.Nadam se da me neće morati voditi na ispumpavanje. SUBOTA 24.6.2006-veliki događaj!Slavi se MOJ ROĐENDAN 2.put.Ovoga puta na kirbaju u Ivankovu s odbojkašicama i po svemu sudeći ŠPOGIjem.Što se tiće alkohola i prebijanja bit će repriza 1.puta.Ma ludnica!!! JEDVA ČEKAM,ALI UGLAVNOM...odo sad učiti! Mrzim vas i idete mi na živce! Pam  ovako će biti svaki dan... |
25.05.2006., četvrtak
ŠTO JE BRIJANJE?
|
Danas sam raspravljala s jadovankama o tome šta znači "BRIJATI".Došle smo do zaključka da je brijanje:LJUBLJENJE DUŽEG VREMENSKOG TRAJANJA,MOŽE,ALI NE MORA OBUHVAĆATI HVATANJE ILI SLIČNE POPRATNE RADNJE.NAJČEŠĆE SE NE UPLIĆU OSJEĆAJI,ALI NARAVNO IMA I SUPROTNIH SLUČAJEVA.MOGUĆE JE,ALI RIJETKO ZAVRŠAVA VEZOM.AKO SE DOGODI VEZA,TO JE NAJČEŠĆE NAKON PRVE BRIJE.Uz pomoć ove definicije,ja kao odbojkašica,a time i iskusna brijačica mogu zaključiti da u subotu nisam brijala.Ako me netko pita jesam li,odgovor je:ne!Moim da one rijetke osobe koje čitaju moj blog i poznaju me u subotu također odgovaraju s istim odgovorom.Poželjno je dodati i pokoji komentar poput:'Mooolim?!S njim?!Ma nema šanse,šta ti je...De,dobro je,ona to nikad ne bi..Jeste pukli?Ona i on...?..ma nema teorije!' I SL.Pokušajte uvjeriti ljude,pa nećemo valjda da to dođe do Patrika.Ma dobro,dosta histeriziranja i preseravanja,greške se događaju...Uostalom,ja nisam brijala!Ovo je vjerojatno jedan od glupljih postova koje sam napisala,pa mi je pametnije da odem učiti latinski.Pisat ću drugi put,kad budem imala o čemu. Mrzim vas i idete mi na živce: Pam |
23.05.2006., utorak
GDJE SE SAKRIO OPTIMIZAM?
|
E kakvo sranje od tjedna...Od nedjelje sam u totalnom kurcu.Imam preeeviše za učiti i ništ ne stignem.Sutra pišem kemiju i nakon dugo vremena trtarim zbog nekog testa.U fazi sam kada ne vidim niti jednu svijetlu točku u životu i dođe mi da se ubijem.Naravno kada me uhvati takav trenutak jednostavnog rješavanja svih problema,shvatim kako se nemam kako ubiti.Želim da bude sa stilom,pa vješanje ili skakanje s nebodera ne dolaze u obzir.Najradije bih rezala vene po uzoru na Jesenjina,ali od silnog rezbarenja po sebi u depresivnim trenucima...žilet mi otupio.Jebi ga...ništa od samoubojstva ovih dana.Naravno nije sve tako crno.Prije 5min.se dogodilo nešto baš super.Uspjela sam istisnuti prišt koji me je mučio već 4dana.Bila sam preushićena!Ne znam zašto takvo raspoloženje.Pokušat ću metodom iskušavanja hipoteza:1.)PIŠEM TEST IZ KEMIJE,A PROFESORICA JE PROŠLI SAT REKLA DA NEMAM POJMA I TIME UBILA POSLJEDNJI TRAČAK OPTIMIZMA? 2.)POLJUBILA SAM SE SA SUPER DEČKOM KOJI JE GADAN JEDNAKO KOLIKO I ZABAVAN,A STVARNO JE ZABAVAN I SAD ME MUČI TO ŠTO MU MORAM NEKAKO OBJASNITI DA VIŠE NIKADA NE ŽELIM BITI NASAMO S NJIM,A JA JAKO LOŠE OBJAŠNJAVAM? 3.)I DALJE MI SE SVIĐA ONAJ KRETEN OD PATRIKA I SVA MOJA MAŠTANJA,A JA JAKO PUNO MAŠTAM(NEKONTROLIRANO,BEZ REALNIH POTICAJA,GOTOVO AUTISTIČKI),SU PALA U VODU ONOGA TRENUTKA KADA JE ČAJO POTVRDIO KRETENIZAM DOTIČNOG I REKAO DA VIŠE NE BUDEM S NJIM AKO MI JE STALO DO SAME SEBE.TO NIJE ONO ŠTO SAM HTJELA ČUTI? 4.)PRAZNICI SU TAKO BLIZU,A TAKO DALEKO? 5.)NE IGRAM KAKO TREBA? 6.)2002. - NEMAM DEČKA - 2006. -STATUS QUO- 2054.(ako se ne ubijem) -STATUS QUO- ? 7.)IZGUBILA SAM VOLJU ZA ŽIVOTOM? 8.)U ČUDNIM SAM GODINAMA,TO JE SVE NORMALNO? Metoda nije urodila rezultatima,psihoanaliza same sebe neusješno obavljena,želja za samoubojstvom i dalje prisutna,razlog nepoznat,postojanje mogućnosti da su sve pretpostavke istinite... Bolje da više ne pišem.Drugi put... Mrzim vas i idete mi na živce: Pam |
14.05.2006., nedjelja
DANI PONOSA I SLAVE
|
Vinkovačke odbojkašice su se plasirale na svjetsko prvenstvo.To se događa samo jednom.Velika je čast predstavljati svoju državu i nositi grb na trenerci.Izborile smo 18.mjesto od 32 ekipe.Jako mi je žao što nismo bile bolje jer smo zbilja mogle.Dobile smo tešku grupu (Turska,Kanada i Češka),ali to ne opravdava naš loš rezultat.4 puta smo izgubile odlučujući 3.set samo zbog nesloge i činjenice da nismo ekipa.Kada je najteže i trebamo biti jedna uz drugu mi se posvađamo i samo prigovaramo.Kada biste razgovarali s curama iz moje ekipe pomislili biste da smo prvaci svijeta jer je svaka najpametnija i ponaša se kao da ima doktorat iz odbojke.Nekada smo bile tim i zbilja smo obećavale.Zato smo i osvojile 3.mj.u Hrvatskoj.Najviše od svega mi nedostaje Gratis.Što se mene tiče,otkada je ona otišla ništa nije više isto.Sada sve misle da sve znaju,a najbolje od svega im ide komentiranje tuđe igre.Ne izlazim s odbojkašicama već godinu i pol.Zato što mi je draži Walkow?Zato što slušam rock i nosim starke,pa se ne uklapam među njih šminkerice?Ne.To samo one misle.Prestala sam ići s njima u grad onoga trenutka kad sam za vrijeme utakmice iza svojih leđa čula samo kritike i ogovaranja.Moje prijateljice s kojima svaki dan treniram i provodim više vremena nego s vlastitim roditeljima i koje iznad svega volim i poštujem su pretvorile zvuk potpore i ohrabrivanja,u trenucima kad mi ne ide i kad mi je teško,u zvuk podcjenjivanja i nečega što me gura još više dolje.Takve smo postale jedna prema drugoj.Kad izađemo zajedno u grad grlimo se i licemjerno pravimo pravim prijateljicama.Daleko smo mi od toga...Jako ih volim i zato mi sve to tako teško pada.Bilo bi lijepo da se stvari mogu opet vratiti na staro,ali mislim da je to gotova stvar.Nedostaje mi moja stara ekipa,sve su i dalje tu,ali opet niti jedna nije...ako shvaćate što želim reći... "Nema šanse srce..." -by Bane Pam |
13.05.2006., subota
CIJELI SVIJET NA JEDNOM MJESTU
|
Brazilci,Grci,Turci,Izraelci,Španjolci,Kinezi,Indijci...svi su bili na svjetskom prvenstvu za srednje škole u Poreču.Mogu reći samo jedno:provela sam se kao nikada u životu.Alkohol je tekao u potocima sve dok nam ga zaštitari nisu uzeli,ali ni to nas nije spriječilo da se nezaboravno zabavimo.Treba S Bosuta je rasjekla ruku praveći dum-dumove,brijala je s Brazilcem...Nesi je također brijala s Brazilcem i dostojno proslavila svoj 17.rođendan...Ja sam se prebila i brijala s Turkom i Brazilcem...ma puna sam doživljaja ali nemam snage pisati jer me je tulumarenje izmorilo.Večeras Nesi slavi u gradu rođendan,pa se treba opet napit.Jedva čekam! Ljubi svoje boje,srce slavonsko je, rakija u krvi ja volim ljude svoje... Još moram svašta napisati,ali ne sada... Pam |
04.05.2006., četvrtak
PATRIK ILI ERNEST?...NITI JEDAN...
|
Evo baš sam uhvatila malo vremena prije treninga,pa ću zapisati par stvarčica.Dakle,šta ima novoga u mom životu?Ma ništa posebno.Ona kuja iz biologije mi je opet zavalila komad,to mi je treći...Škola je po starom,sve mi miriše na dobru četvorku,tako da neće biti navlačenja i štrebanja u 6.mjesecu.Moram naglasiti da se zadnjih 4 mjeseca zabavljam najbolje u životu.Uvijek je super u gradu.Još mi je ostalo da odigram svjetsko školsko i kadetsko i onda ostaje samo tulumarenje do zore.Jedva čekam!E ,da ljubav...Ma sve je super bolje ne može.Opet sam na Balaševiću i brijama vikendom.Sve po starom.Stvarno sam mislila da će od mene i Patrika nešto biti,dao mi je povoda...ali baš ništa.Nismo brijali već mjesecima,malo njegovom,malo mojom krivnjom,ali nakupilo se toga i sad je gotovo.On je počeo s nekim obećanjima koja nije ispunio,a ja sam ga gotovo svaki put u gradu ignorirala.Šteta,baš mi se sviđao taj Patrik...I sada mi se sviđa,ali kladim se da ću i dalje tjerat neki inat...ma nema više smisla razmišljati o tome.Ne smijem zaboraviti i to da sam OPET brijala s Ernestom.Ovog puta nije bilo posljedica,naprotiv bilo je baš lijepo.Lijepo je znati da te netko voli.Sada smo opet,kao,prijatelji...dok ne dođem ponovno u Otok.Ma dobar je on...Ne znam o čem da više pišem jer se ništa ne događa,a nemam baš vremena otvarati novu temu.Samo za kraj jedna pjesma: OSTAJE MI TO ŠTO SE VOLIMO Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu, k'o u ruskom romanu, tačno tako. Ima ženu i sina, ima podrum pun vina i sve mu je ravno. U poslednje vreme ja ga vidjam sve ređe, samo londa, uglavnom, kad nešto slavi. On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže: "Nisi bio odavno". I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri. Pitam ga dal' zna da si otišla, da si otišla. "Ma nije strašno", kaže on, "Imala je drugog, to znaš". Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo. "Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac baš". Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto, vidi nebo i zemlju, ma ima pravo. Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši, koji laže i voli. Mada smo učili istu grubu životnu školu, mi smo nekad daleki, pa to je ljudski. Svako nosi u sebi nekog svog malog boga kom se potajno moli. I zato vraćam priču na vremena kad smo bili jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri. Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla. "Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj". Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo. "Ma koješta", gundja on, "dodaj bokal stari moj". Moj drug iz detinjstva se oženio zelen, al' je imao sreće, ja vidiš nisam. Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne, neke potpuno strane. I sve mi se čini da ne postoji način da mu objasnim tebe, jedinu pravu. Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu može svašta da stane. I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri. Pitam ga dal' zna da je nevažno što si otišla. "Avantura", kaže on, "šta ti sada ostaje?" Ostaje mi to što se volimo, što se volimo. "Dal' zbog vina", kaže on, "al' ovo smešno postaje". Mrzim vas i idete mi na živce: Pam |
03.05.2006., srijeda
EVO ME OPET...
|
Sjebo mi se internet i nisam pisala prilično dugo.Jutros je došao neki zgodni tip iz t-coma i pospajao sve šta treba,tako da ponovno mogu pisati.Kad sam već kod zgodnog decka iz t-coma,otvorila sam mu vrata sva čupava i u 3 broja prevelikoj piđami.Uz to je morao ući kroz prozor,jer nemam kljuć od vrata.Zašto se meni uvijek događaju takve stvari?Eto samo sam vam se malo javila(tko god da me čita...),moram ići učiti... |
