Vinkovačke odbojkašice su se plasirale na svjetsko prvenstvo.To se događa samo jednom.Velika je čast predstavljati svoju državu i nositi grb na trenerci.Izborile smo 18.mjesto od 32 ekipe.Jako mi je žao što nismo bile bolje jer smo zbilja mogle.Dobile smo tešku grupu (Turska,Kanada i Češka),ali to ne opravdava naš loš rezultat.4 puta smo izgubile odlučujući 3.set samo zbog nesloge i činjenice da nismo ekipa.Kada je najteže i trebamo biti jedna uz drugu mi se posvađamo i samo prigovaramo.Kada biste razgovarali s curama iz moje ekipe pomislili biste da smo prvaci svijeta jer je svaka najpametnija i ponaša se kao da ima doktorat iz odbojke.Nekada smo bile tim i zbilja smo obećavale.Zato smo i osvojile 3.mj.u Hrvatskoj.Najviše od svega mi nedostaje Gratis.Što se mene tiče,otkada je ona otišla ništa nije više isto.Sada sve misle da sve znaju,a najbolje od svega im ide komentiranje tuđe igre.Ne izlazim s odbojkašicama već godinu i pol.Zato što mi je draži Walkow?Zato što slušam rock i nosim starke,pa se ne uklapam među njih šminkerice?Ne.To samo one misle.Prestala sam ići s njima u grad onoga trenutka kad sam za vrijeme utakmice iza svojih leđa čula samo kritike i ogovaranja.Moje prijateljice s kojima svaki dan treniram i provodim više vremena nego s vlastitim roditeljima i koje iznad svega volim i poštujem su pretvorile zvuk potpore i ohrabrivanja,u trenucima kad mi ne ide i kad mi je teško,u zvuk podcjenjivanja i nečega što me gura još više dolje.Takve smo postale jedna prema drugoj.Kad izađemo zajedno u grad grlimo se i licemjerno pravimo pravim prijateljicama.Daleko smo mi od toga...Jako ih volim i zato mi sve to tako teško pada.Bilo bi lijepo da se stvari mogu opet vratiti na staro,ali mislim da je to gotova stvar.Nedostaje mi moja stara ekipa,sve su i dalje tu,ali opet niti jedna nije...ako shvaćate što želim reći...
"Nema šanse srce..." -by Bane
Pam
Post je objavljen 14.05.2006. u 16:26 sati.