Evo baš sam uhvatila malo vremena prije treninga,pa ću zapisati par stvarčica.Dakle,šta ima novoga u mom životu?Ma ništa posebno.Ona kuja iz biologije mi je opet zavalila komad,to mi je treći...Škola je po starom,sve mi miriše na dobru četvorku,tako da neće biti navlačenja i štrebanja u 6.mjesecu.Moram naglasiti da se zadnjih 4 mjeseca zabavljam najbolje u životu.Uvijek je super u gradu.Još mi je ostalo da odigram svjetsko školsko i kadetsko i onda ostaje samo tulumarenje do zore.Jedva čekam!E ,da ljubav...Ma sve je super bolje ne može.Opet sam na Balaševiću i brijama vikendom.Sve po starom.Stvarno sam mislila da će od mene i Patrika nešto biti,dao mi je povoda...ali baš ništa.Nismo brijali već mjesecima,malo njegovom,malo mojom krivnjom,ali nakupilo se toga i sad je gotovo.On je počeo s nekim obećanjima koja nije ispunio,a ja sam ga gotovo svaki put u gradu ignorirala.Šteta,baš mi se sviđao taj Patrik...I sada mi se sviđa,ali kladim se da ću i dalje tjerat neki inat...ma nema više smisla razmišljati o tome.Ne smijem zaboraviti i to da sam OPET brijala s Ernestom.Ovog puta nije bilo posljedica,naprotiv bilo je baš lijepo.Lijepo je znati da te netko voli.Sada smo opet,kao,prijatelji...dok ne dođem ponovno u Otok.Ma dobar je on...Ne znam o čem da više pišem jer se ništa ne događa,a nemam baš vremena otvarati novu temu.Samo za kraj jedna pjesma:
OSTAJE MI TO ŠTO SE VOLIMO
Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu,
k'o u ruskom romanu, tačno tako.
Ima ženu i sina, ima podrum pun vina
i sve mu je ravno.
U poslednje vreme ja ga vidjam sve ređe,
samo londa, uglavnom, kad nešto slavi.
On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže:
"Nisi bio odavno".
I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.
Pitam ga dal' zna da si otišla, da si otišla.
"Ma nije strašno", kaže on, "Imala je drugog, to znaš".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac baš".
Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto,
vidi nebo i zemlju, ma ima pravo.
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši,
koji laže i voli.
Mada smo učili istu grubu životnu školu,
mi smo nekad daleki, pa to je ljudski.
Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
kom se potajno moli.
I zato vraćam priču na vremena kad smo bili jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.
Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla.
"Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj".
Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
"Ma koješta", gundja on, "dodaj bokal stari moj".
Moj drug iz detinjstva se oženio zelen,
al' je imao sreće, ja vidiš nisam.
Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne,
neke potpuno strane.
I sve mi se čini da ne postoji način
da mu objasnim tebe, jedinu pravu.
Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu
može svašta da stane.
I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri,
i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.
Pitam ga dal' zna da je nevažno što si otišla.
"Avantura", kaže on, "šta ti sada ostaje?"
Ostaje mi to što se volimo, što se volimo.
"Dal' zbog vina", kaže on, "al' ovo smešno postaje".
Mrzim vas i idete mi na živce:
Pam
Post je objavljen 04.05.2006. u 19:41 sati.