dok je tako sjedila za stolom, jedući, pijući, i gledajući kroz prozor u dva priljubljena stabla puna zelene krošnje, razmišljala je od kuda krenuti. pa od kuhinje.
povaditi će van sve stvari, posuđe, pribor za jelo i ine potrepštine, oprati
namještaj, staviti papir i sve vratiti natrag. a zatim će isto napraviti i sa
frižiderom i štednjakom.
na poslijetku će oprati prozor i pod. činilo se jednostavno i brzo.
zaronjena duboko
jedino onda vidim komešanje
i dodirujem vakuum u tebi
i dok me ljubiš, između struka i grudiju
pluća dišu neobično jasno
i doista se skuplja sve ono banalno
i odlazi od mene..