eluard
subota, 14.07.2018.
cvrčci
o toj mojoj nosivosti, sve najbolje
o vedrini, još i više
u miru, tišini, najžešće te čujem
tad koža, tad misli, tad i zvuk
zamiriše
o toj,..., mojoj, a i tvojoj, časti
o našim glasnim ordenima, i moći
o..., nama, o njima, nema više masti
kojom bi se mogla
podmazati duga
iznjedrimo boje, naše, i tvoje
budi svoja noć, dan svoj, i jeka
neka nam oni, nek nam cvrčci poje
kako su nam čela, kako su - daleka
mi smo samo sanjari
netko jednom reče
mi smo vojska spasa, mi smo krtičnjaci
mi smo samo ždrali, obale daleke
mi smo samo dali ono što nas peče
zahuktalo se ljeto, posegnuli prečaci
za onim što se pojilištem zove
nestali su neki, neki su se zvali, neki su znali
kojim putem poći
zov je uvijek sladak, ako ga tko ište
zov zove, on ne staje, on je tu, u nama
ako ikog ima, da nam naše biste
sad otkrije, nek je tu,
bez srama.
