morsky blog

Do kamena kamen, do čovika čovik
Oštrican o’ trudi tiha suza biži
Iz hrvatske duše rodu, zemji svojoj
Žujima i macon narasli su križi
Pogledaj ih, Bože, veli su i lipi
Za svakoga jedan i svi su nan isti
Ka moru ferali, anđelima dota
Da se mrvu tuge u povist primisti
Ogrijat će sunce ča bura oladi
Ne čuju se više usnuli mašklini
Svaka kapja znoja priko suve fuge
Navik je ka timbar ostala na stini











Zbogom, Levant!