morsky blog

Evo su me iz Zagreba doveli na ljetovanje.
Misle oni bedaci da su mi napravili uslugu.
Je, kak ne. Odvelo me iz mog velegrada, iz mog nebodera, od mojih frendova i dovelo u neku otočnu Prizvizdinu Donju. pih.
Joj kak mi je dosadno!
Nemam društva! Ovdašnji domoroci me gledaju kak da sam s Marsa pala. Sumnjičavo promatraju moju njegovanu dlaku i - niš, ni da bi mi se obratili. A kad i progovore, nič ih ne razmem, ko da su iz šeste države, bokte. A nije mi trebala putovnica za doć ovamo.
Gle ovu kak me gleda. A i prešla mi je prek puta, to donosi zlu kob.



Kontejnerska mafija, otočka koza nostra prijeteći me prati pogledom i čuva te njihove drekaste kante kak blago s potonulog jedrenjaka. Ko da bi ja jela te njihove splačine pored mog viskasa, dofurali su gazde pun gepek iz Zageba, bokte. Seljačine, fuj!



A gle ove ptičurine, plove tu po luci po cijele dane, šepire se ko da su jahte, bokte.



Čula sam da su to kakti neki frajeri, ti galebi, da vrebaju ženske, turistice.
Pih. Mene ne buju impresionirali.
Hm. Možda bez suvišnog perja i reš-pečeni ne bi bili loši. Možda bi našli zajednički jezik...



Ove me muče. Tak bi se rado osladila ribekima, al nemreš ti to ulovit. Vidla sam jednu lokalku tu, ona lovi, al ja ne znam.



Još mi je i ovaj trebal! Nije mi tih glupih pesa dost doma, još i na odmoru moram stalno bit na oprezu.
Gle, ovaj si je umislil da je Mark Spitz. Haha...



Ups. Izašo je. Kidam nalijevo.



A gle ovoga, ovaj pak roni. Pasji Curavić, kakti.
Glupi pesi.
Pih.



E, a ova beštija, ova zvijer....! Umrem od straha kad ga ugledam.
Pa jebemti, jesam ja došla na odmor il u prokleti safari?
Još samo da lav izleti odnekuda...



Ma, dost mi je. Svega.
Umorna sam. I vruće mi je. I kući bi išla. Tu mi je tak bez veze.
Joj, kak su glupi ovi moji gazde. Oni tu uživaju, kažu da je najlepše u zavičaju.
Pa je. Vodite me u moj.
Nostalgija me rastura, jebote.



Sanjam povratak u moj mirni dom.
Dosta mi je sunca i mora. Vruće, mokro i slano.
Bljak.



Mijauuu!