morsky blog

Svima hvala na čestitkama i dobrim uskrsnim željama. Poslala san čestitke onima kojima san našla mejl, ostalima preko ove stranice.

Evo, Uskrs proša, počelo proliće, za koji dan će lito..

Lagano sam se obukla, uskršnja garderoba za misu godinama sadrži tanku košulju i lagani sako. Sako sam ipak skinila, stavila jaketu, nije baš išla na fine uskršnje gaće (hlače, po hrv.), ali ipak sam se smrzla. Stisla se ka suva smokva.
A popodne sam još i pokisla, a navečer... dobro se izvaljala u brodu kroz olujno jugo.
Iako sam se prvi put u brodu vozila s navršena tri dana života, ipak sam se rodila ljeti pa mi je u genima ostala samo kolovoška bonaca.
A nije pomoglo ni silno navigivanje ovih...xy godina života.
Više san u brodu nego u autu. Pa isto ne volin kad valja.
Fortunale podnosim samo na otvorenim dijelovima broda, kad mi vitar puše u facu. A kako ovi moderni brodovi nemaju otvorene palube, nego te zatvore ka u neku kapsulu, tako se meni učini da putujem u svemir pa bi se najrađe izrigala kapetanu po uniformi. Jer ne zna vozit brod. Kad ga tako valja.



I tako mi je proša Uskrs.
Nije bija baš neki.
Ka ni jedan zadnjih nekoliko godina.

Ovaj je bija dodatno začinjen jednim jedva preživljenim infarktom u familji. Malo široj. Ali ipak bliskoj.

I tako, ide život. Od Uskrsa do Božića. Od Božića do Uskrsa.
Između se događaju sranja, kako bi rekla Šišmišica.

Ali ajde, da ne lažen. Dogodi se i ponešto dobroga.

Šaka suza, vrića smija.
Ča je život, vengo fantažija.

Ide život.

Roko je doša do kraja svoga. I Anatolij.
Neka in je laka zemlja. Dalmatinska.
Zadužili su je.