morsky blog

Sjebalo mi adsl. Bemti, jedva san ga se dočepala, već je crka. Bija majstor, ne može popraviti, mora uzet računalo. A sad mu ga ne mogu dati, triba mi.
Kad ga popravi, moran ga osigurati ulaznin šiframa, ka da radin u Pentagonu. Srića, moji kolege nisu neki hakeri, da provale u njega, ka šta mulci šetaju po onom pentagonskom ka da je internetski informacijski šoping-centar.

Ali naravno, moran ja lajat nešto, i vako, na sporon internetu. Kod vas, dragi kolege, ne iden, jer sporo mi je, odvikla san se, ne mogu čekat da se otvori. Bila san na dva-tri bloga, drugima se ispričavan, nisu došli ne red. Izgubila živce. Ma, izgubila san ih odavno. Trajno.
Nadoknadiću van.

Uz prvu jutarnju kavu, prolistala novine. Listan ih odozada, jer kad bi išla od početka, od udarnih skandala i politike, do kraja ne bi ni došla. Ovako je bolje.
Dakle, članak sa zadnje strane. Mene oduševija.

Čovik je iz okolice Drniša. Zbog fizičke sličnosti s općeprihvaćenim biblijsko-holivudskim izgledom Isusa, nadimak su mu prišili jednostavno - Isus.

Neki dan Isus je imao prometnu (ne)sriću.
Sija čovik u auto i u onoj magli i vlazi koja je vladala u ovin krajevima, izgubija kontrolu nad vozilom i dospija na srid pruge. Rampa nije, naravno, ko po marphyjevom zakonu i po običaju službe održavanja pružnih prijelaza HŽ-a, bila spuštena, a nije bilo ni svjetlosne signalizacije, usprkos magli. Stara priča.
Dakle, Isus zaglavija nasrid pruge. Pokuša izvuć auto, ali ne ide. Vidi vlak koji se približava. Izleti iz auta zadnju sekundu.
Stoji uz prugu dok kraj njega tutnji vlak i u šoku gleda kako melje auto u papar.
Slijedi izjava vlakovođe koji je nakon nekoliko minuta stigao na stanicu u Drnišu.
Isusov šok je na ljestvici 1-10 negdi 5 prema vlakovođinom 10+.
Kaže nesretnik: "Upravo san na pruzi pokupija auto. Nisam moga zaustaviti vlak, a on se nije mica. Ko zna koliko san ljudi ubija...."
Tu nije kraj njegovoj šokiranosti.
Kaže dalje:
"A pokraj pruge stoji Isus i gleda..."

Meni priča prva liga.