"Zeko hop, zeko hop, zeeekooo hop!"
Ne znam kaj da pišem.
Ima jedan vic koji prilično dobro opisuje moje trenutno stanje, a iđe 'vako:
Došao čovjek doktoru i žali mu se kak ga je žena metnula na vegetarijansku prehranu,
jedva da jednom tjedno uspije pojest nekaj mesnoga.
Živi na voću, povrću i vodi, rasplako se od muke.
Reče doktor «Pošaljite vi meni svoju ženu da ja vidim u čemu je problem.»
Došla žena doktoru i priča on njoj kako joj je muž sav jadan…..
Ona ga prekine i reče «Doktore , znate kaj, kad jebe ko zec nek jede ko zec!!!»
Eto, tako je meni, ko jednoj velikoj zečici.
Eeeeeeee, what's up, doc!!!???
Ne da mi se više pisat. Odoh grickat mrkvu, jabuku ili korijen od obližnjeg hrasta.
Navodno su vlakna dobra za probavu.
Noge su ti ko u srne, duge, vitke i ....dlakave
Danas mi je deveti dan dijete.
Zgubila sam 4 kile, ali sad imam mengu pa mi se kila vratila, schmrc.
No tješim se da je to samo voda pa se i ne uzrujavam tolko.
Pročitala sam post na blogu Karakter cluba i to me potaknulo da prokomentiram reakcije moje okoline na to što sam na dijeti.
Kao prvo, muž mi je mršav, šlank, vitak, mmmmm, onda kolegica koja furt kuka da je debela, a zapravo nije, onda moje sestre, obje udane žene sa po dvoje i troje djece koje zgledaju bolje od mene, khuma vjenčana («ona je bomba» stih je pisan za nju)….. uglavnom sve neki lijepi ljudi me okružuju, a ja se tu jedina ističem širinom i težinom.
Kad mi takvi počnu kakat o kilama, dođe mi da popizdim.
Lako njima pametovat koji nikad (osim eventualno u trudnoći) nisu imali više od 5 kila viška. Evo recimo, neki dan meni dragi kaže super kaj ti idu kile dole, bolje mi zgledaš, samo tako nastavi i nemoj odustat….
Rekao je sve kak je i trebao jer sam baš taj dan bila u depri (PMS) pa sam skoro popustila.
I sve 5.
A danas…
Ja se na sav glas veselim kaj mi tak dobro ide i kaj ne odustajem, a ovaj moj ko da je jedva dočeko da me počne tupit potpuno nepotrebnim komentarima tipa «ko zna kak ćeš dugo zdržat» i sl.
Pas ti kokoši naganjo, šta ti došlo, sunce moje mudro????
Jel ti to oćeš da ja odustanem???
Kolegica isto, počela o tome kak se treba pazit kaj se jede, a ona odvalila četvrt kruha i pol sirnog namaza, dok sam ja krastavac glodala…..
MA KOJI VAM JE …!!!!!!!?????????
Jel to podrška, dabogda fungicid na noge mazali!!!!!!?????
Jel se tako razgovara i jede pred ženom koja svaki dan mora mislit na izreku:
«Ljudi koji često zaviruju u frižider, nose vel'ke gaće»?????!!!!!!!!!!
Di su parole:
«Ne daj se, Ines!»,
«Skidaj kile, skidaj hlače!»,
«Budi lijepa, zdrava i jebozovna!»?????
Ali neeee, «ajmo ju sad probat zajebat pa čevape s lukom i kajmakom pred njom mljaskat, janjetinu i krumpir pod pekom naručivat i to još na voćni dan (jučer)»!!!
«Kad joj je ono vodeni dan da ju ujutro probudimo sa omletom od 30 jaja i domaćim pršutom sa salatom od paradajza i mozzarelle sa strane»!!???
Oćete da se u slinama utopim, vi mršavci sa munjevitim metabolizmom???
Ma samo takvima u inat neću odustat, jer ko izda, pizda!
(Jest da sam ja to od rođenja, ali ovo je figurativno.)
Usput, kratak izvještaj o općem zdravstvenom stanju.
Prije ove dijete mi se znalo jako mantat od niskog tlaka i to skoro svaki dan.
Unatrag devet dana (kad sam počela) nije mi se ni jednom zamantalo!!
Inače imam jako bolne menge, po tri dana sam se grčila i na Voltarenima bila.
Jučer mi je bio prvi dan i iako je boljelo, nije bilo ni blizu onim bolovima od prošlog mjeseca.
Lakše spavam i budim se i ujutro mi voće paše puno više od kruha i namaza ili sl.
Ni kiselina me više ne muči tolko.
Famozno.
Jako sam sretna i ništ mi ne fali.
Lažem, dala bi lijevo jaje svog muža za vruću čokoladu sa šlagom, al jebi ga, mislimo imat djecu, pa ništ od toga.
Ne bi on dobrovoljno donirao.
Poljupci i pozdravi svim UN-ovkama i UN-ovcima
uz pjesmu Z. Škendera «Ne mogu da se zaustavim!!!»
I-DEMO DA-LJE, I-DEMO DA-LJE!!!!!
LJUDI MOJI, MA JEL TO MOGUĆE!!!!!
Od 8.02.2007. krenuh na UN dijetu.
Ciljana težina: cca 20 kg manje nego sad.
Danas, 12.02.2007., znači 4 dana kasnije,
imam točno TRI kile manje nego kad sam počela!!!!!
Suze zahvalnice su curile u potocima niz moje lice
dok sam s nevjericom čitala rezultat na vagi!
Toliko dugo sam se mučila i na kraju se uspostavilo da mi je rješenje svih problema pružila WANDA ( a.k.a. Zmajevka iz Wandaluzije). Na njenom sam blogu prvi put pročitala o toj famoznoj UN dijeti i sad sam se osvjedočila da Djeluje, zaista djeluje!!!
HVALA; HVALA, HVALA, HVALA, HVALA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Još malčice vremena i zbilja ću se moći sunčati na obalama bazena i mora širom svijeta bez bojazni da će me Green peace gurat u vodu pod sumnjom da sam nasukana kitica.
Najsmješnije od svega je to da se Wanda žali da joj je voćni dan najgori, a meni je baš taj bio najbolji. Cijeli dan sam pojela ukupno naranču, dvije jabuke i popila pola litre Cappya od naranče, cca dvije litre vode i jednu Nessicu s malo mlijeka.
To je bilo jučer, u nedjelju. U subotu smo khumek i njen dragec te ja i moj zakoniti otišli u Tuheljske toplice na noćno kupanje. Pojeli smo jednu jumbo pizzu (molim lijepo, ja sam pojela samo jednu i pol šnitu) i ipak mi se nije primilo. Sva sam ponosna. Ne pijem gazirano, ni ledene čajeve nego isključivo vodu i obične Cappyeve i Vindijine sokove. I svako jutro jedem voće.
Jedva čekam vodeni dan da vidim da li ću izdržati.
Fakat sam previše oduševljena da bih se nabacivala neozbiljnim komentarima.
Ili to ili mi od drukčije prehrane odumire centar za zahebanciju.
Atletsko stopalo dabog da dobile!!!!
Sutra idem na svadbu.
Ne svoju svadbu, nju sam već odradila.
Doduše, kak bi rekla moja sestra «ljubav je ljubav, al dvaput je dvaput!»
Eeeeeeeeeniveeeej, pripreme su počele još u srijedu. Navečer sam se vratila s posla domof, ispila pola litre vode i progutala dvije tablete za čišćenje. Četvrtak ujutro sam prosjedila na zahodu brat-bratu-ujni-strini dva i po sata dok sam prelistala dnevnu štampu. Naletila sam na obnaženu fotografiju Petrice Vlaha. Bila je cenzurirana, tj. na mjestu one Stvari su bili zamućeni kvadratići. Nije mi jasno zakaj mu je faca na fotki tak ponosna, kad su mu Ga prekrili sa svega tri kvadratića. Bog froh kaj ga pincetom nije pridržaval.
Kad je to jutarnje sranje prestalo parkirala sam se pod tuš i pokosila sudbonosnim giletteom (za najbolje kod muškarca) mjesečni izrast na nogama i tjedni na ostalim dijelovima. Izbrijala sam si slatki friz na…jel… ali sam se sjetila da me zadnji put svrbilo i pikalo pa je sad ko guzina beba.
Anegdota: kad me počelo svrbiti, mislila sam da bu prestalo ak Ju rashladim pa sam nogama luftala sve dok mi kolegica nije rekla da se To ne lufta, nego da se pere. Hi hi ho ho ha ha.
Osim šišanja i brijanja napenalila sam se i na čišćenje obraza. I to oba. I čelo. I T-zona. I vrat i dekolte. A sutra slijedi coup-de-grace, solarijanje i šišanje kose i farbanje i peglanje.
Konačni rezultat ne bum uslikala ni stavila na blog. Koga briga kak izgledam, taj bu me pozval na kavu.
BTW, ovaj post bum posvetila KHUMI i SMJEŠKI koje me NE zovu na kavu, koje me ne obavještavaju o zdravstvenim tegobama,
(Gledajte na to s vedrije strane;
Smješkić, više te ne bumo zajebavale da se furt smiješ,
a Khumek; sad ti stari od tog kamenja more vikendicu u sjeni palama napravit!)
i koje uprkos svemu i dalje pokušavaju izbjeći noćno kupanje ili ljetovanje sa mnom. A svečano sam obećala da vam ne bum skidala badiće.
Jeste sad sretne!?!?
Oćete se sada javljati, noge vam se začupavile?!?!?
