Don't worry...be happy... :)

da vam iskreno kažem, skoro da i jesam.....prošli tjedan mi je bio nekako težak.
Obzirom da se danas govori sve u postocima i brojkama, tako ću vam i ja pokušati na takav način opisati prošli tjedan....

Bila sam dobre volje: 40%
Loše volje: 60 %
Prolivenih suza: cca 2 l
Izgubljenih živaca: cca za 5 godina života
Smijala se: 20 %
količina pojedene hrane: 10 kg
Dobivene težine: cca 2 kg
utjecaj PMS-a: dosta velik
utjecaj južine: totalan
zdravlje: jako loše
dali se stanje poboljšava: mislim da još uvijek NE
Ima li nade: nastojim vjerovati da DA, ali izraženo pozitivno mišljenje u postocima bi bilo 15 %

sve u svemu 80 % je sve u *urcu.......mislim JA

financije: čekam da me zatvore!!!!!!!!!!!! možda nebi bilo loše, jer bi valjda onda nešto i uštedjela, odnosno nebih trošila........to me jako baca u depru

slaganje sa mužem: 50% dobro, 20 % loše, 30% nekomunikacije

Slaganje sa djetetom: u pokušaju da bude dobro, ispadne loše, čak su neke situacije totalno ekskalirale, tj. bila sam pred živčanim slomom


eto, i sada vi meni recite??? u onom malom postotku dobrog raspoloženja jednostavno nisam bila sposobna pisati......nekako potreba za komunikacijom mi je znatno smanjena....

jedna od dobrih stvari je bilo subotnje druženje s dragim ljudima, ali količina pojedene hrane je dovela do toga da sam se toliko grizla zbog toga, zbog čega sam se dovela u loše raspoloženje....hm, ili je loše raspoloženje dovelo do toga da sam puno jela....nije bitno.....glavno je da sam samoj sebi sve uništila.....nisam više niti neko društvo, samo dosađujem, a jednostavno mi je teško samu sebe kontrolirati, nisam naučena glumatati, kada sam vesela to se vidi, kada sam shebana i to se vidi, mislim u glavu....no, i ono drugo bi se isto vidjelo samo na drugačiji način, mislim veseliji ......ali da sam jela jednu od najboljih torti jesam, mare svaka čast, torta je bila definitivno po mom čefu.....kada dobijem recept, podijetiti ću ga i s vama......

dobivam izvanredne mailove koji mi izmame osmjeh, pa evo da nešto podijelim i s vama........

ako ću opet nestati, ili sam se totalno utukla, ili su mene zatukli, ili sam dobila na lotu pa još uvijek vrištim i kao takvu me zatvaraju u ludnicu, gdje ću još koji dan vrištati........


* Štef i Ivek krenuli na skijanje. Vozili se nekoliko sati i
uhvatila ih jaka oluja. Sklonili se na neku farmu i zamolili
zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
"Ma znam da je vani grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi ljudi mogi
svašta pričati ako vam dopustim da prenoćite u kući," reče udovica.
"Ne brinite," reče Štef, "mi ćemo prespavati u štali, a čim se vrijeme popravi,
odlazimo!" Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. Ujutro se
vrijeme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak vikenda proveli su
uživajući u skijanju. *

* Oko devet meseci kasnije, Štef je iznenada dobio pismo od
nekog advokata. Trebalo mu je neko vreme da shvati da se radi o
advokatu one zgodne gospođe sa farme. Ode on kod Iveka, pa ga pita: "Čuj, sećaš
se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je na skijanju
uhvatila oluja?" "Da, sećam se," odgovori Ivek.
"Jesi li ti možda usred noći ustao i posjetio gospođu?"
"Pa, jesam." reče Ivek zacrvenjevši se jer ga je Štef prokužio.
"Moram priznati da jesam."
"I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umjesto da joj kažeš svoje?"
Ivek je prebljedio.
"Da, jesam - sorry, stari. Zašto pitaš?" *

*"Nedavno je umrla i sve mi ostavila," kaze Štef. *



* (A mislili ste da će se drugačije završiti, zar ne?)*





a napokon sam našla i sport.....kako se kaže u zdravom tijelu, zdrav duh, a ovdje sam stvarno iskreno prihvaćena, odmah smo se zbližili, i to na prvom zajedničkom obroku........ovo je formacija i stvarno smo super, neću vam reći koja sam jer nisam baš sklona samohvali......





a ovakva romantika mi je sve bliže i bliže......



eto, da li vam je sada jasno zašto se ne javljam????? budete li se družili samnom i vi ćete imati slične postotke..........ovakve kao ja treba jednostavno zamlatiti, baciti na neki pusti otok ......