Slavko Kukec - PiPi
09.05.2009., subota
XXXVIII
|
Tebi ženo što iz sjene me grliš pretočio sam iz dubine duše bezbroj misli koje te okrznuše da opet ko i prvi put me hvališ. Ti nevidljiva što nikad ne moliš a moje te hvale u vis dignuše. Tišine me po sred srca ganuše, reci mi ponovo da još me voliš. Bez tebe mi u meni prostran nemir, više nego li nepregledan svemir, utoliko čeznem da tiho klonem, pa me tama tjera da se zakunem; da ne vidjeti od sveg više želim tih očiju sjaj kojeg i sad volim. ................................................................ kunio se nisam al sam pjesmu obećao... ................................................................. |
