U potrazi za izgubljenom inspiracijom
Krenula sam u potragu za mojom izgubljenom inspiracijom. Imam osjećaj da se možda sakrila i u mojoj zaljubljenosti. Naime, i ja sam vrlo zaljubljiva. Još od svojih najmanjih nogu, dok još nitko nije obraćao pažnju na moje noge.
U vrtiću sam bila zaljubljena u Damira. Hiperaktivno (da ne kažem divlje dijete), debeljuco sa govornom manom (nije znao reći R)...Damir je uvijek imao džepove pune čokolade koju ni sa kim nije dijelio, uredno je krao hrenovke s mog tanjura, gnjavio me i tukao, i nikad nije volio da se s njim igram, i valjda me sve to privuklo da se u njega zaljubim. Da se nije promijenio od tada, danas bi sigurno bio zlostavljač sa dosjeom. Kasnije, Damir i ja smo išli u isti razred i postali dobri prijatelji, i ja sam se odljubila. Danas je Damir oženjen, ima divnu ženu i troje djece (informacija od prije nekoliko godina, možda je trenutno situacija promijenjena), ima svoje autoprijevozničko poduzeće i cijele dane provodi u kamionima (mislim da sam ga jednom i vidjela u onim redovima pred slovenskom granicom).
No, da nastavim dalje, kad je Damir pokazao interes mene prošlo. Ja sam se opako zaljubila u Vladu. Vlado je bio mali plavi dječak, sa govornom manom (opet R), koji mi je uzvratio simpatije. Vlado i ja smo išli u isti razred, ja sam sjedila ispred njega, donosila mu zadaću doma kad je bio bolestan, dijelila s njim čokolade, a poskrivečki smo si na balkonima ostavljali poruke. Vladu sam prije par godina srela na fakultetu, i smijali smo se svojoj tadašnjoj zaljubljenosti. U to vrijeme Vlado je pripremao svadbu. Cura je ostala trudna, pa se eto žene.
Negdje u isto vrijeme kad sam bila zaljubljena u Vladu, zaljubila sam se i u Tihomira. Tihomir je bio ministrant, dvije godine stariji od mene (on četvrti a ja drugi razred OŠ), za glavu višlji, i s ogromnim klempavim ušima, i opet s govornom manom, opet R... Moji doma su bili iznenađeni mojim otkrićem crkve, jer eto, ja sam svaki dan (ponekad i dva puta dnevno) imala potrebu biti u crkvi, u prvom redu i sramežljivo gledati svoju simpatiju. U tom period dobili smo telefon. I mi, a i Tihomir. Kad bi se potrudila vraški, možda bi se i sjetila Tihomirovog telefona...ako nisam bila na misi, ili u školi onda sam sjedila pored telefona i malteritirala Tihomirove doma...mislim da su ljudi prokleli dan kad su dobili to vražje zvrndalo doma. Na svu sreću tada nije bilo „lovaca“ ili današnjih telefona, pa se nije baš tako lako moglo skužiti tko je taj „dahtač na telefonima“...onda sam naprasno morala prekinuti svoju zaljubljenost jer smo se preselili u Zagreb. Tihomir je danas sretno oženjen, ima dvoje djece i radi kao šumarski tehničar ili tako nešto.
Onda smo se preselili u Zagreb, tj. seoce nadomak Zagreba. Tu sam se zaljubila u Maria. Moj prvi susjed. Njegovu i moju sobu dijelila je samo ulica. Mario je već tada bio niži od mene, nije mu baš išla škola, i imao je govornu manu. To je bio moj prvi dečko, a što je obzirom da sam bila tek sedmi razred, značilo da smo se možda držali za ruke. S Marijem sam prekinula, jer mi se nije pojavio na rođendanu na vrijeme. Poklon sam ipak uzela.
Mislim da se Mario još nije oženio, ali da je to tu sad negdje.
Onda ih je u razdoblju do srednje škole bilo još (koje sam sretala na ulici ili u busu) i davala im nadimke tipa Blue, Zelenooki …ne znam jesu li imali govornu manu. Nikad se nisam s njima upoznala.
Onda sam se sa svojih 16 ludo zaljubila u Ivana. To me najduže držalo. Par godina. Ivan je živo u Slavoniji, par kuća dalje od moje bake. Njegova kuća je bila nasuprot pumpe (u tom selu i dan danas ne teče pitka voda iz pipe), tako da sam nekoliko puta dnevno bila na toj pumpi. Voda je zdrava. 8 čaša dnevno. Ivan je bio „lep ko' slika“, trebam li reći da je imao govornu manu, ali ne R, nego je malo piskutao dok je pričao. Kad se ženio, napile smo se u njegovim svatovima. Danas više nije „lep ko' slika“. Doduše, ima dva sina, a jabuka ne pada tako daleko od stabla.
Tu noć kad se Ivan ženio, upoznala sam Matu. Zgodno momče. Mata je bio gastarbajter, imao je dugu masnu kosu, i govornu manu. Opet R. Mislim da on još nije oženjen.
Onda sam u svojoj 20-oj upoznala Danijela. Napola talijan. Ustvari u njega nisam bila zaljubljena. Ali radi kronologije, eto ga tu. On nije imao govornu manu, ali je nosio zubnu protezu pa ga baš nisam razumjela previše. Nisam s njim u kontaktu, ali imam pouzdanu informaciju da je oženjen.
Onda sam se ludo zaljubila u već spomenutog Peru. Pero i ja smo dugi niz godina bili poznanici/prijatelji, i ni u peti mi nije bilo da bi se u njega zaljubila…
Pero nema govornu manu! Pero nije oženjen :-)
