Play:
I miss you Bjork

I miss you
But I haven't met you yet
So special
But it hasn't happened yet
You are gorgeous
But I haven't met you yet
I remember
But it hasn't happened yet

And if you believe in dreams
Or what is more important
That a dream can come true
I, I will meet you
I was peaking

But it hasn't happened yet
I haven't been given
My best souvenir
I miss you
But I haven't met you yet
I know your habits
But wouldn't recognize you yet

And if you believe in dreams
Or what is more important
That a dream can come true
I miss you

I'm so impatient
I can't stand the wait
When will I get my cuddle?
Who are you?
I know by now that you'll arrive
By the time I stop waiting
I miss you


Još i zdravi, veseli, ludi, i uz i niz laki
SNG i sve u njoj
UŽIVAJTE

31.12.2005. u 15:23 | 15 Komentara | Print | # | ^

-imam J.
-umem da volim
-imam i M.
-vesela sam
-imam prijatelje, prijateljčine
-radim
-svaki dan gledam u 2 Milke od 300 gr, nugat i bela sa lešnjacima i nisam ih pojela (skidam se sa istih)
-imam najboljeg kućnog ljubimca-računar, stari moj
-pijem dobru rakiju
-krevet mi je udoban
-radujem se
-imam masline
-slušam i govorim
-osećam
-imam knjige
-čitam
-imam udobne boots
-novu potkošulju koju sam isekla i napravila super mashu za doček NG
-biljke u stanu su veselo zelene
-imam puno školjki i vrata za puževu kućicu
-vidim ptice kroz prozor, metalni odsjaj krova suda i nebo
-imam bojice
-šetam i ronim
-imam jutro, dan i noć
-imam i san
-imam i kartice, tri...plastika, plastika, plastika
nemam keš, ali zato plastika, elastika i hopa cupa



28.12.2005. u 22:20 | 14 Komentara | Print | # | ^

Kod voskara

Psssssss dođi bliže...još bliže...uđi...priđi...slušaj...
Ruke
Što iz džepova niču
Nebo
Plavo su uhvatile
Lagano
Kao u pozorištu zavesu
Vuku ga
U Pogled
U oči
Još dalje
Kroz vene
Nerve
Provlači kroz
Sve tanane
Sve nevidljive
Putuje
Za sve nestalne
Stoji
Postoji

27.12.2005. u 22:50 | 1 Komentara | Print | # | ^

Krevet. Mama spavaš? Spavaš? S. Spavaš?! Spavaš! Spavaš li mamiceeee?
Grrrh. Ustajem besna, boli me glava, napolju smrdi, najprljavije sivo je.

«Bruka» u 10, kafa i još po nešto, sastanak nas planinskih šetača.

Debelo Brdo. 5 šetača. 1 pas, Crni. 3 para kamašni. 1 par mokrih čarapa. 1 par nekih super kanadskih, pandurskih čizama. Sneg sneži. Svežina ježi. Šetnja.

Veliki Povlen. Opet zanimljive grafike, prirodne igrarije. Šuma-sneg. Grane-nebo. Otisci u snegu. Ledenice na snegu. Mi kroz sneg. Do kolena. Škripi. Štipa. Steže. Lupa. Vetar udara.

Srednji Povlen. 1301 m nadmorske visine. Vetar. Face lifting. Sunce. Smeh.

Nedostajao i najčešće pominjan DrUbiPacijentic. Fotke Shoshon veliki.

Krevet. Tastatura. Vino. Pljuga. Toplo. Toplije.
Još 5 dana i postajem plaćena žena na raspustu!

25.12.2005. u 23:01 | 10 Komentara | Print | # | ^

Pljužim pljugu, ne pljužim pljugu, pljužim pljugu, ne pljužim...lomim prste, lomim , ne

Posle burnog petka i subote, i nedelje u pokušaju, ide radni deo nedelje. Radni?, a meni još od nedelje uveče lagano otkazuju , može li se reći, vitalnoZnačajne funkcije. Nos, ništa. Grlo, može samo, a i to jedva, zvučno GnaBulaGnaGnaGnaBlopBlop. Temperatura, topim se. I, dobro je, i bolje još, što znam jednog doktora. Odmah koktel ovoga, koktel onoga, par bockica, ostalo treba da sazri, i biću odlično.
No, ono što je najvažnije! Ne pušim već 3 dana. Bila u nesvesti, skoro, jesam, ali 3 dana je 3 dana. Danas, pošto mi je tres bien, mislim, šetam, lomim prste...a možda da pljužim pljugu... jednu? Strepsils, Negro, Voće, Čaj, Strepsils, Negro, Smoki, Juhica i možda xe xe xe jedan Winston lights? Ja volim da pušim, pušenje je moj hobi, ali, ja želim da pljužim manje. Eh, biće teško, biće baš ((...A vi? Kako radnu nedelju započeste?

Ps ps ps
Žao mi baš što ne upoznadoh moje (više ili manje) virtuelne, blogDrugare! Nekom drugom prilikom, nadam se) Videla fotke, pa sad ne mogu da vas zamišljam...)

22.12.2005. u 22:27 | 18 Komentara | Print | # | ^

Iritirajuće
Ne mogu da otvorim oči.
A gde mi sada idemo ?
U zabavište ! Štoooo ?…
KoračKoračKoračkoračkor
Mače, ja ne mogu više! Kada ćemo u penziju ?
KoračKoračkoračkor
E, idemo na aerobik Dana i ja. I sad, tako mi neprijatno! Ali sa nama je od moje najbolje drugarice M. E, sad ona se, kako da kažem, smuvala…Joj, ne mogu sama da pijem kafu.
KoračKoračkoračkor
Ja nemam stolicu. A. mi ne da njenu. Ona sedi sama, a ja nemam gde da sednem….rukavice i šal su oborili, sve mi je belo, isprljaće se…
KoračKoračkoračkor
Opet se ohladila kafa ! Uuuuu ala je ovde toplo ! Hajde pušači, gasite te cigarete pa da otvorim prozor !
KoračKoračKoračkoračkor
Danas se Pereza naljutila. Ljubila sam se sa Đorđem. U nogu. Ovako. Ahaaa. Štoooo? Gde idemo sada ? Štoooo?…
KoračKoračKoračkoračkor x 2
Idi ti ! Kupi i…vidi šta još treba…Sipaj mi pivo.

Relaksirajuće
J. donosi štapiće (Pardon punjen kikirikijem). Gnezdi se u moje krilo. Gleda me. Mazi. Dira kosu. Pipka obraze. Skida senku sa oka. Grickamo štapiće. Gledamo se. J. me grli i kaže : Moje su oči plave kao nebo, tvoje su braon kao čokolada…A koja je ovo boja ?

Vrhovi. Proplanci. Vidikovci.

Ipak, ono što valjevske planine čini i pomalo tajanstvenim jesu duboki rečni klanci koji ovaj prostor čine teško prohodnim. Pomenimo kanjon reke Trešnjice na čijim se nepristupačnim liticama gnezde beloglavi supovi. Njena pritoka, reka Tribuća (porede je sa kanjonom Nevideo) je izdubila izuzetno uzanu i neprohodnu klisuru koja je retke posetioce ostavila bez daha. Reka Ljuboviđa se bavi piraterijom na svom izvorišnom delu (preuzima deo toka drugog sliva). Svojim tokom najzabavnija je reka po imenu Zabava, koja se spušta sa Povlena a onda u dolini jednostavno nestaje. Voda ove reke zažubori suvim koritom Suvaje samo kada se tope veliki snegovi. Posle deset kilometara poniranja vode reke Zabave ponovo izbijaju ispod stene, ali naniže teku kao nova reka – Gradac.


Dođi, stigla je knjiga koju si tražila. Stenlijev Bensedin.

M. dolazi do mene. Grli me.

Devendra. Shandore , hvalisha !

13.12.2005. u 23:45 | 14 Komentara | Print | # | ^

Unazad. Stop. Kreni. Sad.

Danas obiđem sva mesta na kojima pretpostavim da bih mogla naci Stenlijevu knjigu. Ništa. Kontaktiram ljude koji bi je možda mogli posedovati. Ništa. Jedan drugar reče da će je nabaviti, pa se čujemo sledeće nedelje. Ok.
Dok tragah za knjigom R.N., naiđoh na “Ptičje mleko” od Sjona. Knjiga koja u mojoj sveščici stoji pod Obavezno naći. Inače, Sjon je ove godine bio gost na Sajmu knjiga. Setih se da sam čitala jedan intervju sa njim u Glasu. TipkTipkTipkKLIK. I eto, igrom slučaja popravih sebi raspoloženje. Vratih vreme unazad, pustih Lauryn Hill-MTV Unpled (najslušaniju u oktobru), vince čašu u crno da boji, zapalih mirišljavu sveću-to je kao da ne pušim, sveća skuplja dim)), saznadoh za Ornithogalum kochii-Pirenejsko ptičje mleko, biljku koja cveta krajem aprila i početkom maja, i započeh čitanje.
“Crvene lisice su tako neočekivano nalik kamenju da se to graniči sa čudom…. »
Eh, uživancija.

08.12.2005. u 23:12 | 23 Komentara | Print | # | ^

8-o

povratak sa

Muzej u večnoj luci Jadrana

07.12.2005. u 11:59 | 9 Komentara | Print | # | ^

GRrrrH

Shoshon, M. i ja, nedelja, šetnja. Idemo u obilazak Povlena.
Sinoć pao dogovor, pali i sendviči, rakija, kamašne, sprej na čizme. Padala i kiša, celu noć. Jutros sitno kiši)) Pih! Telefoniramo se, Blato. Kiša. Ne idemo., zaključimo. Sendviče pojedemo za doručak. Posle 2, 5 sata razvedrilo se!
Telefoniramo se opet. Idemo u šetnju. Pjehe do Gradca. Porodično.

04.12.2005. u 09:49 | 15 Komentara | Print | # | ^

Posle dugo vremena

POVRATAK
Ko zna (ah, niko, ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje,
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti---velim,
Ali ja ne znam da li je želim,
Ili ne želim.
U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi---
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem,
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta
Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;
Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci.
No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići ---
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići.
==============================
Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti ---velim,
Dobriša Cesarić



I još
No, ima i drugih čokoladnih zadovoljstava koja nisu oralnog tipa. Možete da se mažete čokoladom po celom telu, a to zadovoljstvo se zove masaža toplom čokoladom i neprepričljivo je iskustvo (salon „Siluet“, Svetozara Markovića 3). Ovde vas masiraju kakao buterom, nadam se da nam opšta kultura dozvoljava da svi znamo da se kvalitet čokolade meri količinom kakaoa u njoj, ne dodatim mlekom, šećerom i masnim materijama. Masaža traje sat i po, možda i duže, niste lepljivi niti umazani posle, već divno mirišete, a koža vam ostaje božanstvena...
Žana Poliakov,
ultralight fanta fenomenolog


03.12.2005. u 19:46 | 11 Komentara | Print | # | ^

Dan u rečima H.L.Borhesa

NEPOZNATA ULICA
Golubijom polutamom
nazivali su Jevreji početak večeri,
kada senka još ne uspori korake,
a spuštanje noći se opaža
kao dolazak očekivane i drevne muzike,
kao prijatna padina.
U tom času kad svetlost
ima finoću peska,
put me je vodio nepoznatom ulicom
otvorenom u plemenitoj širini terase
čiji su gipsani venci i zidovi imali
nežne boje kao samo nebo
koje je pozadinu činilo uzbudljivom.
Sve - osrednjost kuća,
skromnost stubića i zvekira,
možda nada da će se pojaviti neka devojka na balkonu -
nadimalo mi je željno srce
kao bistra suza.
Možda je ovaj trenutak srebrnog sutona
preneo svoju nežnost na ovu ulicu
učinivši je stvarnom kao stih
zaboravljen i ponovo nađen.
Tek kasnije sam shvatio
da je ta ulica tuđa,
da je svaka kuća veliki svećnjak
u kome životi ljudi gore
kao usamljene sveće,
da svaki naš nepromišljen korak
prolazi golgotama.

01.12.2005. u 22:15 | 6 Komentara | Print | # | ^

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje.

< prosinac, 2005 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31  

Ožujak 2008 (1)
Siječanj 2008 (1)
Prosinac 2007 (2)
Studeni 2007 (6)
Listopad 2007 (3)
Rujan 2007 (5)
Kolovoz 2007 (3)
Srpanj 2007 (13)
Lipanj 2007 (2)
Travanj 2007 (1)
Veljača 2007 (1)
Siječanj 2007 (1)
Prosinac 2006 (2)
Studeni 2006 (2)
Listopad 2006 (4)
Rujan 2006 (5)
Kolovoz 2006 (8)
Srpanj 2006 (2)
Lipanj 2006 (4)
Svibanj 2006 (6)
Travanj 2006 (4)
Ožujak 2006 (3)
Veljača 2006 (5)
Siječanj 2006 (10)
Prosinac 2005 (11)
Studeni 2005 (15)
Listopad 2005 (7)
Rujan 2005 (4)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Isečci, fotografije, zujanje...

SebeSebi

Da vidimo, da vidimo, opa...vidi, vidi

Blog.hr
b92


la-lara na izletu
La Lara
Yahti.com
Shoshon veliki
KikoMan
KikoWine
Candy
SiboneY
Organizam
ShandorDrudoBeBe
DrUbiPacijentic
Mandara
Blank
Tanja
ElektroKuhinja
PecPerec
IdeJojSeNeGde, EtoTako
JaniShmizLaSeBudi
AkoVamJe...99
YellO
Emnll
CaricaVrta



OkOZPkrozFoto



Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se