Pillow book
Kutija PrePuna beležaka, a među njima beleške o knjizi za kojom tragam, i tragam, i tragam…Kako je usledilo još jedno razočarenje na ovom Sajmu knjiga, ovih par papira me zaleči maaalooo, još manje, ma m…Pa, piše
Sei Šonagon «Zapisi pod uzglavljem»
Sei Šonagon je bila dvorska dama u carskoj pratnji u Japanu u 10. i početkom 11. veka. Obrazovana, prefinjenog ukusa, pesnički obdarena, sjajan posmatrač. Bistra i sentimentalna, moralna i raspusna, zajedljiva i nežna. Pisala u vreme kada je Japan bio stabilna feudalna zemlja. Tada se razvila izuzetna likovna osetljivost za prostor, nameštaj, za predmete materijalne kulture sa jedne strane, dok je književno obrazovanje i poznavanje kineske i japanske tradicije bilo nezaobilazno u negovanju otmene konverzacije, pune simbolike i aluzivnosti...
...U aristokratskim krugovima pisma su obično bila zataknuta o rascvale grančice ili mladice čija je boja lišća ili cveća odgovarala boji papira kao i godišnjem dobu i ugođaju pesme...
(Jednom kada je Njegovo Veličanstvo boravilo)
Pripadnici aristokracija obično su se strogo pridržavali odnosa između godišnjih doba i boje odeće. Boja crvene šljive nosila se od 11. meseca do početka 2. meseca. Tada se menjalo u svetlo zelenu ili neku sličnu prolećnu boju
Ima tu još odlomaka koji su mi tada bili interesantni iz beležaka «Stvari koje su nam mrske», «Volim prelaziti reku», «Ne mogu podneti ženu koja nosi rukave nejednake širine», «Jedne noći u devetom mesecu»...Baš bih volela da imam ovu knjigu. Dakle, knjiga koju sam ja čitala je izdanje Matice hrvatske i meni se dopalo zbog napomena i sada, eto, pitam se, pitam vas može li neko da mi pomogne da pronadjem ovu knjigu...i kupim, naravno.))
