Na Badnji dan
Otac je obilijo kužinu, feštun je kafenkast a filet boje višnje. Mater je ofregala tavane na gornjen podu, dobro oprala bile štracarice, stavila one boje lancune i intimele ( s mirlićon) i na veliku posteju bilu kuvertu s resama. U kredenciji se svitlu čikare i bićerini šta su priostali nakon rušenja u ratu, a nategnute su i pripadajuće bile koltrinice od žoržeta.
Nas četvoro smo spremni za prvu božićnu misu na Badnju večer, koja je za mene, ubrzo petogodišnjakinju, prava čarolija. Otac nas je odveo iza velikoga oltara pa konačno vidin da ne pivaju anđeli nego odrasli pivači i pivačice, među kojima mi najčudesnije zvuče solo dionice naše suside gospođe Leke i njezine rodice Mirene. Očarana san i svitlucanjen borova kao i lipoton maloga Isusa. Danas se ijo bakalar (20 deka na dva kila kumpira), ali meni su isto draže fritule.
Kad se vratimo kući čeka me još veće čudo u vidu bora sa uglavnom crvenin i bilin buralama te u staniol umotanin šišaricama i bombonima. Tude su i male svićice na latenin držačima, a ispod je betlemić na sklapanje, od kartuna, te za nas dicu kolači, tj, slatko pecivo u obliku kola (koje je mater sama pekla, ali to nisan znala). Mater je pričala da je ona otišla iza kuće po drva i kad se vratila našla je uređen bor, naravno, tako brzo ga je moga okitit samo mali Isus....Uvečer smo još malo pivali božićne pisme uz očevu usnu harmoniku, a unda san zadovojno zaspala iščekujuć Božić. Ujutro ćemo jopet ić u crkvu, pivat će se U se vrime, pogledat će se betlemi u svin trima crkvama, s puno poznatih ćemo izminit čestitke. Kad bude ručak, uz juvu s frigadinima, pečenu kokoš i mramorni kolač, (u kasnijin godinama bi bilo i rafijola, orahnjače, bresaka) molitvom ćemo zafalit Bogu, a na boru će svitlit sve svićice.
