SONET FRANKENŠTAJN

Na prslo zvono kad je pao,
Taj pad je bio... ne bez čari.
Bio je durski skršen. Kao
Ciganski akord na gitari.

Da ima feler on je znao
Kad se prosuo tako skršen.
Što je mogao to je dao
I sada leži nedovršen.

Katrena druga mu se kvari;
Ni tercina mu nije bajna;
I ništa s ničim da upari.

I sliči već na Frankenštajna;
I ide na me… I sve reži;
O, Svene, bježi, bježi, bježi!