Never be affraid to dream!
15.08.2007., srijeda
Malo tuge, malo veselja
|
Neki dan me nazvala jedna meni jako draga kolegica sa faxa. Rekla mi je jednu strašnu vijest. Rekla mi je: "Nina, mama mi je umrla." Šokirala sam se blago rečeno. Izmijenile smo još par kratkih rečenica i čim je poklopila rasplakala sam se. Nisam htjela preko telefona, ne bi joj pomogla s tim. Plakala sam neko vrijeme dok me moj Alex grlio. Taj dan sam bila kod frizerke, malo se ošišala i sredila šiške. To me potaklo na razmišljanje. Dosta mojih kolegica je ostalo bez jednog roditelja. I sa stare, a i sa ove sadašnje godine. U srednjoj...3 njih iz razreda je također ostalo bez jednog roditelja. Nekako u zadnjih 5-6 godina kao da se to sve češće događa. A i neke osobe iz osnovne također. Ne mogu ni zamisliti kako je njima. Neki se dobro drže, neki malo manje. Ako je smrt posljedica neke duge bolesti onda je ta smrt nekako manje šokantna. Ali opet...šok je, kako god bilo. Razmišljala sam i kako bi meni bilo. Sanjala sam nedavno da mi je tata umro i nije mi bilo lijepo. Ne znam kako bi imala snage za sprovod. Ja sam osoba koja se jako veže za osobe, pogotovo one najbliže i jako teško mi padaju rastanci. Nitko mi još tako blizak nije umro, ali znam da će doći i taj dan. Dida mi ima 95 godina, a baka 85. Rijetki dožive te didine godine, ali nekako sam uvjerena da će on dogurat do 100. :) Dragoj S želim da se dobro drži, a njenoj mami spokoj, sigurno tamo gdje se sad nalazi joj je jako lijepo. Alex mi odlazi u subotu. :(((((((( Još sam ok, ali znam da ću plakati. Nekako mi je to tako brzo prošlo. Zavidim onima koji se mogu vidjeti svaki dan ili svaki drugi. Teško je ovako ali s vremenom se navikneš. Sad će mi biti teško nakon malo više od mjesec dana provedenih zajedno, zajednička buđenja i lijeganja (ok, o tome bi se već dalo raspravljati:))...Falit će mi jako. Jedva čekam da ga opet vidim, a nije još ni otišao. Mora srediti te ispite! A ja vjerujem u njega i znam da će ih srediti. I onda ćemo se opet vidjeti. :) Na poslu ima smijeha definitivno. Neki dan, za vrijeme Krčkog sajma u jednom trenu se u galeriji stvorilo poprilično ljuddi - što bi značilo da se jedva prolazi s obzirom da galerija ima jako malo kvadrata i malo je veća od moje sobe. Jedni ljudi su pokupovali valjda pol novih stvari što su bile napravljene specijalno za sajam. Uzeli jednu žlicu veliku, 1 zdjelu, 3 ili 4 male zdjelice i nekoliko čaša. I sve to oće na karticu i još pitaju za popust. Ok, sad ti to prvo umotaj. Onda se žena mislila i mijenjala par puta mišljenje da bi napokon ja izračunala da to dođe 300 i nešto kuna.... I sad muž pita za popust. Inače ne volim davat popust, to nekl šefica, ali ja ne volim, ali pošto su kupili dosta toga sam odlučila bit milosrdna. Sad je trebalo preračunat koliko bi svaka stvar koštala da im spustim cijenu na 280. Nisam htjela dat manje iako je čovik htio, ali ja sam neumoljiva, rekla sam ne može, ne mogu sad ja davat neke velike popuste. Ne volim nikakve ali eto...i sad otprilike izračunam i za kraj mi je ostala ta žlica i ja buljim u račun i mislim si, ako je sad račun 220, a treba bit 280 koliko onda mora bit žlica. I gledam. I razmišljam. Lik vidi da duboko razmišljam i kaže 60 kn. Ja..ahaaaa, da da. 60 jeje...točno. U isto to vrijeme dok sam to računala, pakirala, provlačila karticu neki Talijani su magnet neki samo uzeli pa sam odlučila njima samo to naplatit. I da mi 100 kn, ja vratim uredno 85, a oni me gledaju i pitaju šta nije magnet 30 kn. ja gledam..o lude mene, ja im naplatila automatski nešto drugo. I kažem da je 28 kn. Onda se oni opet čude, da bi se i ja čudila sama sebi i počela smijat jer magnet je bio 30 kn. Ispravim grešku i oni odu. Onda je još jedan lik kupovao jednu stvar i stajao mi tamo kraj stola, pa da ne čeka, ajd njega. I pričam ja njemu na talijanski. On je onda nešto na hrvatskom rekao ovim ljudima s karticom. I ja se počnem smijat i kažem: "A zašto ja vama pričam talijanski?":))) A on se smije i kaže da se to i on pitao. :)) Bože, smijeha. A u to isto vrijeme me Alex zvao jedno 5 puta, jednom sam mu uspila reć da ne mogu sad da ću mu se javiti. Ima perioda kad 2 sata sjedim , a nitko ne uđe, a ima i ovako kad ih dođe 50. Sve u svemu, zabavno. :) Neću vam pisat bisere u ovom postu u sljedećem ću. Talijan u bijelim hlačama, ispod imao plave boxerice. I to treba znat. U mom dućanu kraj kuće žena u crnim nekim poluprozirnim hlačama, vidile su joj se bijele gaćice od ispod. AAAAAA! Pazi malo!:) Doduše, ja sam obukla bijelu majicu i ispod rozi grudnjak. Nemam više bijelih, razbili se, moram drugi kupit! Ali na bijelu majicu sam još mali lajbek stavila tako da je ok bilo. Noćaš sam spavala na kauču. Došla sam doma, Alex je spavao ko top. Dam mu pusu - ništa. Gurkam ga - ništa. Palim svjetlo - ništa. legnem na krevet - njegov lakat mi smeta, lik se raširio i nisam mogla tako spavat. Pokupim se i odem u dnevni. Nije mi ni kauč bio baš najudobniji ali ajde. I još sam mu navila budilicu na mobu jer je on zaspao a da nije navio. Mislim ja na moju lipotu. I ujutro, evo njega u dnevnom, sjeo je na kauč, pa sam se probudila, Pita zašto sam tu spavala, on mislio da se nešto ljutim. Ja rekla ma nee, samo nisam mogla spavat. Pa zašto ga nisam gurnula. Ja, pa jesam ali bezuspješno. A i nisam ga htjela budit. Iako sam probala na razne načine. Čak sam ga pipala za guzicu i ništa:) Dobila sam zagrljaj za dobro jutro i nekoliko pusa, a onda je otišao. Sad ću se istuširat i posjetit ga na poslu. :) Danas mu je zadnji dan. :) Uživajte ljudi:) |
