Never be affraid to dream!
05.07.2007., četvrtak
I sad se slobodno mogu upisat u 4.godinu faxa...
|
Da. YES! Danas sam dala uvjet!! Yuhuuuuuuuuuuuuuuuuuu:))) Baš sam hepi hepi hepi hepi:) Dječja književnost...moram priznati, bilo me strah...najlakši ispit u sve 3 godine faxa...mene je bilo strah više od odgoja djece s posebnim potrebama, a to je stvarno...ispit ono...ispitast. :))) Izabrala sam Junake i Petra, kao što sam već i napisala. Bilo nas je samo troje prijavljenih tako da sam brzo bila gotova. :) Onda sam otišla do stana po neke stvari i na bus. Bilo je krcato ljudi u 11, pa sam eto odlučila pričekati bus u podne. Taj je, opet bio krcat, ali kad sam ja došla je bilo malo ljudova. Živcira me to što, mi koji imamo te pokazne nemamo i rezervacije, tako da ti se možeš sjest negdje, al može ti se pojavit i euforična bakica koja uporno oće na svoje mjesto unatoč praznini busa...ima ih svakakvih. Nitko me nije dignuo. Nije meni ni najmanje problem stajat, al kad sam se već sjela, sa teškim ruksakom i torbom, a neki stari kraj mene, onda bi se i on jadan moral dizat. A da ga čujete kako priča na mobitel.:)) Zvoni mu mob (tipična nokijina zvonjava) , on se javi glasnim glasom, ali prvo je pokušavao stisnut tipku za se javit:D Onda je pitao "a ki je to?":) I dere se i priča:) heh:) Ja sam danas kuhala ručak. Riži biži i neke pureće nešto. Nije bilo purećih prsa pa sam uzela nešto smrznuto. Bili su zadovoljni ručkom, a poslije sam uredno i oprala i obrisala suđe. Javila se baki, rekla da sam prošla, onda je dida svoj uobičajeni govor...pa kako je moje zanimanje jako cijenjeno i u tom stilu. On je jako ponosan na mene što ću bit učiteljica. Da. :) Neki dan je pao po steoenicama i oderao ruku i malo nogu pa sad hoda kod doktora na previjanje. Nisam ni znala do danas. A on nema mira, pa ni u ludilu. Poriječkali se on i baka danas, hmm..ne mogu se sjetit zbog čega više...Onda smo tata i ja išli u nabavku za baku, a i za nas. Ispunio je svoje obećanje i tako sam ja provozala našu novu fiesticu:) I dobro mi ide:) S obzirom da je dizel i da je malkice drugačija od stare, brzo sam se privikla. Nisam ni osjetila da idem 90 km/h. Bila je policija na cesti pa sam vozila samo do Punta, na nazad je tata vozio - nisam imala vozačku (u mojoj Fiesti je vozačka). Užicat ću ga još koji put za đir, baš je gušt vozit:) Starčeki mi u subotu idu u Zagreb, a ja ostajem:( Idu u posjet mom malom B o kojem sam nedavno pisala. I ja bi ga tako htjela vidjeti. (Upravo svira cascada na lunaparku koji je jučer došao, a u blizini moje kuće je i galeb na susjedovom dimnjaku se dere.) A radim...ne mogu ići...u biti mogla bi...al dobro... BOJIM SE SVOG MAČKA! Da. Ozbiljno. Ne šalim se. Lud je, lud lud lud! Jučer je iz čista mira skočio mi na nogu i ostavio tragove svojih čampi u mesu. U zadnje vrijeme je popizdio, rijetko je doma, vani se vucara, tuče, dođe doma samo pojest. I pogrebat. Mislila sam da skače samo na brata, ali evo..sad je i na mene počeo. Mislim da on nije prava mačka, on je neki mješanac između pantere i mačke. Krvoločna zvijer. Pusek i....stay cool:))) |
