07.07.2008., ponedjeljak
Je li???
|
Je li moj pas onaj tip psa koji čitav život ima potrebu tražiti i preispitivati svoj status u družini??? Je li??? Mali pas...nadam se da nisi...a ako jesi...molim boga da mi da snage... Dakle, nakon 14 mjeseci druženja mogu slobodno reći da mi je već polako dosta nadmudrivanja sa psom...u tih 14 mjeseci pas je pokušavao iskoristiti ili je iskoristio svaki moj i najmanji trenutak opuštanja...svaki taj trenutak bio je dovoljan da pas pokuša progurati ili progura svoju volju. Svaka nagrada koju pas nije zaradio u njemu je donosila ideju da će nagradu dobiti i bez da se potrudi...tako bi pas nakon velike većine tih mojih pokušaja da opustim taj naš odnos, u kojem kroz kontrolu resursa ja pokazujem da sam vođa, nadasve mudro iskoristio pokazujući neposluh ili tjerajući svoju volju na način da je u šetnjama on pokušavao određivati kuda ćemo se kretati, nije odgovarao na moje pozive, jurio je na ljude i pse prolazeći kroz moje pokušaje da ga primirim i zaustavim...i da ne nabrajam još... Moje popuštanje oko psećeg odabira kada i što će jesti sam u detalje opisao u jednom dijelu blogiranja...pa da se ne podsjećam... Jednom sam prilikom, kada sam pomislio da pas i ja imamo potpuno razjašnjen odnos, pozvao psa na maženje kraj mene na kauč...teška pogreška koja je rezultirala time da sam se narednih desetak dana osjećao kao nevidljivi čovjek bez glasa...pas se, jednostavno objašnjeno, ponašao kao da me nema (pogotovo u šetnjama), maltretirao me skakanjem, gurkanjem njuškom i sličnim potezima da mu dam porciju maženja, igru, grickalicu, još hrane...jednostavno se ponašao kao velika guba kojoj ja služim kao batler...na kraju sam psu morao ukinuti sve povlastice, do te mjere da sam mu uzeo i jastuk na kojem spava...da da...i onda je pas svojim ponašanjem morao zaraditi svaku povlasticu ponovno iz početka...dvadesetak dana mi je trebalo da situaciju vratim u normalu... I da ne nabrajam sada još primjera...ne da mi se... No sada je neko vrijeme bio mir...znalo se tko je gdje...i veselio sam se što mogu malo opustiti, uživati...ali to je samo bilo zatišje pred buru... Čini mi se da je mali ludi pas smišljao plan...a plan je...OK, gazda kontrolira resurse, ali šta ja kao pas mogu kontrolirati...pa da...mog gazdu muči i brine kada ne želim piti, kada ne želim jesti, kada ne želim obavljati fiziološke potrebe...pa to ću ja onda iskoristiti... Dakle...pas brije...ako nakon jela ne pije vode, dobit će još nešto za jelo, nagradicu makar...onda ja to ignoriram pa pas u većini slučajeva, kada je žeđ izražena, nakon nekoliko minuta ode i napije se vode...no ima dana kada pas trpi žeđ i onda kada izađemo na ove vrućine skapava toliko da se lijepi i juri ka svakome tko u ruci nosi bočicu s vodom...i onda ja moram braniti psu da vani pije vode, svi misle da nisam normalan, a ja to radim kako pas ne bi mislio da ako neće doma da onda može vani jer vani ima dobrih ljudi...mislim ne brinite, kada idemo u šetnje u kojima bi pas stvarno mogao biti žedan voda mu je osigurana...nisam ja terorista... S hranjenjem je manji problem jer je to trenutno nagon koji moj pas ne može kontrolirati...jednostavno je gladan pa odbijanje hrane u izražavanju nezadovoljstva, recimo time što nam jutarnja šetnja nije trajala dovoljno dugo prema psećim mjerilima, nije toliko često. A najbolja i još po malo misteriozna mi je fora u kojoj pas iz nekih svojih razloga odbija obaviti svoje fiziološke potrebe...primjerice, ako bi pas još ostajao u šetnji, a ja ne želim nego idem doma, pas ne želi obaviti piš pa tako često završimo doma i onda pas trpi do iduće šetnje...ili pas piš obavlja na komandu...kažem mu ajde mali ludi pas piškiti i onda on to nevoljko obavi. Slična je fora i sa kakom...najviše u jutarnjim šetnjama...čini mi se da pas ne želi obaviti kak na obližnjoj livadi zato što misli da ćemo, ako on ne obavi kak, produžiti šetnju, ili ćemo u najgorem slučaju poći doma i onda odmah nakon hranjenja izaći ponovno u neku dužu šetnju i to po mogućnosti na nekom mjestu gdje je psu fora ludo super...no naravno da ima dana kada ta iduća šetnja dolazi za nekoliko sati pa onda glupko od psa mora trpiti, a ja strepiti hoće li to obaviti doma. E sada...kada ovo pišem...vidim jasno... Ili sam ja totalno lud... Ili ja totalno ne znam sa psima... Ili je moj pas totalni slučaj psa koji stalno i na sve moguće načine traži i preispituje svoj položaj u družini... |
- 07:19 - Komentari (15) - Isprintaj - #
Studeni 2009 (1) Travanj 2009 (1) Ožujak 2009 (1) Studeni 2008 (11) Listopad 2008 (19) Rujan 2008 (17) Kolovoz 2008 (11) Srpanj 2008 (23) Lipanj 2008 (20) Svibanj 2008 (21) Travanj 2008 (22) Ožujak 2008 (21) Veljača 2008 (21) Siječanj 2008 (25) Prosinac 2007 (17) Studeni 2007 (19) Listopad 2007 (23) Rujan 2007 (27) Kolovoz 2007 (20) Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Linkovi
KOSSP Zagreb - tamo treniramo forum.hr - kućni ljubimci Forum šapice - kućni ljubimci FUTURA - Udruga za zaštitu životinja Sunbow labradors - dragi ljudi Hrvatski Web Pretraživač
Reklame...moraš malo!
Moje ludo pseto voli papati...  Fora DVDići |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||