NAVODNO SAVRŠENSTVO...
Neki dan sam malo pregledavala blogove i naišla sam na neke blogove naziva savršena, najbolja, najlijepša...uglavnom u tim blogovima piše kao da su one najlijepše da mogu imat sve, da su savršene...stvarno nisam znala da ovdje posotji netko tako uobražen, cura je dobila psa i nije joj bio lijep i rekla je starcima da ga ne želi više nikad vidjet da ga uspavaju, ubiju...mislim tko može tako razmišljat...to je nenormalno...Kako na ovome svijetu posotji netko takav...te cure nemaju nimalo mozga u glavu njima je samo stalo do popularnosti i do dečkiju...one sebe nazivaju svaršenima a ne znaju ni štapojam savršeno znaći...oni misle da su najbolje samo zato kaj one kupuju u skupim buticima i kupuju odječu s markom dok recimo ja kupujem bilo gdje i baš me briga jel marka il nije...te cure su nešto nenormalno, sebe uzvišuju a one ljude koji nemaju toliko para kao i one smatraju običnim malim prljavim robovima...to je nešto bolesno...stvarno ne razumijem takve ljude jer ako oni misle da če nešto postić onda se gadno varaju...i ti dečki koji su sada s njima kad-tad če shvatit da te cure nisu ništa posebno i da te cure nemogu ni rečenicu normalnu složit pa če se i oni maknut od njih...
Al to je nevjerojatno kako one sebe uzvišuju i kako one sebe obožavaju... to mi je nešto preodvratno...
Te če cure za par godina biti gledane samo kao predmet ako ne gledaju ljudi na njih i sada tako...
To što možda izgleda kao ne znam tko, što je navodno zgodna ne znaći da če dečki htjet nešto ozbiljnos njom jer ona nema ništa u svojoj glavi...one ne znaju što su prave vrijednosti, i kako osoba može biti posebna al ne na taj način da ima šminku i odječu s markom nego na način koji one nikad neće razumijeti....
30.04.2006. | 17:59 | 11 K | P | # | ^
LJUBAV...
Ljubav...što je to zapravo, meni je taj osječaj nepoznat.
Mislim volim svoju obitelj i sve bi dala za njih ali ne mislim na takvu ljubav nego na ljubav prema nekom dečku il...ma znate na šta mislim.
jednostavno kad sam mislila da sam zaljubljena i da volim nekoga jednostavno sam znala da to nije to, da to nije ljubav. Nikad nisam bila istinski zaljubljena, da bila sam zaljubljena dok sam išla u treći, četvrti razred ali to su one faze u djetinjstvu.
Jednostavno nemogu naći nekoga tko meni odgovara.
Ni neznam definirat pojam ljubavi. Danas je moj profesor iz povijesti rekao da je ljubav samo riječ, ali znam da to nije samo riječ, to je nešto više.
Ja nikada nisam nekoga voljela, još nisam bila stvarno zaljubljena.
A pitam se zašto, svi koje znam bili su zaljubljeni i voljeli su neku osobu, nisu mogli bez nje.
A ja to nikada nisam osjetila.
Pitam se što je ljubav?!
Kažu kad se u nekoga zaljubiš onda kada si s tom osobom sve ti je super, i oni leptirići u trbuhu kad pričaš s tom osobom, ali ja to nikada nisam osjetila.
Kažu da se taj osječaj ne može opisati a meni se nikada nije dogodilo nešto takvo. Zašto?!
Zašto ja nemogu osjetiti ljubav, zašto se u meni još nije probudio taj osječaj?
Možda ja to krijem negdje u sebi ali ne želim da to izađe iz mene.
Ne to nije to, nemože biti to pa ja jedva čekam da mi se nešto takvo dogodi.
A možda je zato što to želim pa ne mogu to osjetiti, jer kako kažu ljubav dođe onda kada se najmanje nadaš.
Ne znam, to je meni nešto strano, nikad to nisam osjetila i toliko sam zbunjena zbog toga.
Možda ja to ni nemogu osjetit, ma ne to svi osjete kad tad.
Pa možda još nije došlo moje vrijeme.
Ne znam. Totalno sam zbunjena. Možda je stvar u tome što nikad nisam upoznala nekog tko je kao ja, tko je za mene i tko će mi pružit ono što trebam.
Bilo je dečkiju koji su mi se sviđali, i osječala sam nešto prema njima ali sam u srcu znala da to niej ljubav!!!
Možda sam se u svakoj vezi bojala da ako se zaljubim da će me ta osoba na neki način razočarat i da ču previše patit zbog toga, a možda sam i nekoga voljela pa sam se bojala to pokazat i krila sam to u sebi a da nisam bila svjesnsa toga...
Ne znam, ma vjerojatno če mi taj osječaj kad tad doć.
Ali što postajem starija manje imam one neke faze kada mi se netko sviđa.
Kao npr. u sedmom razredu imala sam kao simpatiju sve dok nisam krenula u srednju on mi se sviđao a sad više ni tog nema. Ne razumijem to.
A i šta ako nekoga zavolim a ni ne prepoznam taj osječaj, što ako mi se to dogodi!
Ma ne znam, jednostavno ne znam...
28.04.2006. | 17:08 | 8 K | P | # | ^
...
Jučer navečer je neka pokvarena kretenčina, bolesna seljačina pregazila s autom moju malu slatku mačku.
Ne vjerujem kako netko može biti tako pokvaren i pregazit neku životinju.
I nije se ni zaustavio nego je samo nastavio dalje, mogla je barem ta bezosječajna seljačina izać i pogledat jel još živa ili nešto takvo, ne vjerujume da ima takvih ljudi.
I sad moje male mačke više nema...
Za mene je to bio šok, naravno bila je to mačka, ljubimac, ali meni je toliko prirasla srcu.
I kako se u zadnje vrijeme samo mazila, znala mi je skočit u krilo i gledala bi me onim svojim malim okicama. Ili kada bi nešto jela ona bi me tako slatko gledala i tražila bi pogledom da i njoj dam malo.
Ili kada je htjela ući u kuću onda bi skočila na prozor i počela bi šapicama grebat po prozoru u nadi da će je netko pustiti unutra.
A što je najgore trebala je za mjesec dana možda čak i manje dobit male mačiče, zato ona slijepa seljačina koja ju je zgazila nije ubila samo jednu mačku nego više njih.
Još ne vjerujem da je nema, imam osječaj kao da če dotrčat u kuću.
Kako je samo znala skočit kroz prozor u moju sobu pa bi je ja po cijeloj kući lovila.
Ili dok je bila manja kad je pokupila negdje buhe kad sam ju morala okupat sa nekim šamponom jadnica se tako uplašila da se sakrial u neki kutak u kupaoni i popišala se od straha, cijelu mi je kupaonu namočila kad je pokušavala pobjeć jer se bojala vode...
I kada bi se vračala iz škole znala me puno puta dočekat pred vratima! Sad ču najvjerovatnije dobit novu mačku, ali ova je bila posbna, zaigrana...uvijek je bila spremna za igru.
Još ju je moj stari uzeo sa ceste i stavio u crnu vreću za smeće a ja sam u onom trenu kada ju je on stavljao u vreću izašla van iz kuće i vidjela to.
Još ne vjerujem kako ima pokvarenih i bezosječajnih ljudi.
26.04.2006. | 21:11 | 3 K | P | # | ^
GOTOVI SU PRAZNICI...
Joj danas je bio dobar dan ako ne gledam na to da sam prva tri sata morala gledat rasku...ta žena me užasno živcira...dobro je to što joj se ulizujem kad god stignem pa me ne mrzi kao neke ljude iz mog razreda...uglavnom bilo je super to kaj sam vidjela sve moje drage frendice, te cure su lude...do kraja školske godine ima oko mjesec dana, katastrofa kako ču ja ispravit sve te silne jedinice...i to još prvo polugodište iz matiše i fizike...najvjerojatnije idem na popravni, za koji ču morat učit dan i noć, jer profesor iz fizike mi neće popustit...danas sam imala fiziku i posvađala sam se s profesorom, prvo zato kaj jedem pod satom pa me skoro izbacio van, drugo zato kaj nemam bilježnicu, i onda me još optužio da šaram markerom po stolu a nisam šarala po stolu
nego sam mobitel pofarbala u crno
, sram ga bilo...prvi dan je a ja sam se počela svađat s profesorima...onda sam skoro dobila jedinicu izhrvatskog jer nisam slušala kaj profa priča nego sam rješavala sam križaljku, al na sreču nisam ju dobila
...kako sam počela loše ču završit...uglavnom dragi moji trenutno ne znam kaj da vam pišem nemam nikakve ozbiljne teme...al smislit ču ja već nešto...do tada šaljem svima VELIKU PUSICU...
24.04.2006. | 19:36 | 2 K | P | # | ^
PETAK...
Joj...jučer sam bila vani...dobro nije to bio baš neki izlazak ali bila sam vani do 23sata(inače smijem samo do 22) prvo sam otišla na kavu ponovno smo ja i on zajedno...uglavnom razgovarali smo i riješili sve...napokon...a onda sam primila jedan poziv(jako sam se iznenadila tom pozivu jer to je ona cura o kojoj sam pisala u poršlom postu)...uglavnom trebala je razgovarat samnom...i ja sam otišla s njom i starim društvom u jedan kafić, zvan natigo...uglavnom sara me zvala zato kaj mi se htjela ispričat za sve kaj je bilo i rekla je da se promijenila i da joj je jako žao zbog svega što je bilo...a kakva sam ja oprostila sam joj... ali ovaj put bit če po mome...neće se više nitko poigravat samnom...i tako sijedili smo gore u natigu i zajebavali smo se...doma sam došla na vrijeme što je čudo!!!(inače uvijek kasnim)
al sve je bilo super...još mi se starci nisu vratili...oni su se vratili u pola jedan...ja sam bila još budna i sišla sam dole kod njih pa smo se zapričali...a oni pijani
...ludnica...pa su mi čak dali da pijem pivu(odma se zna koliko su bili pijani čim su meni dali da pijem)...i tako pričali smo do dva sata, zatim smo otišli na spavanje...ja sam zaspala u pet sati...nisam mogla spavat...trebala sam se danas probudit u pola 10 ali nisam se probudila iako mi je sat zvonio pet puta i još me došla moja mlađa sestra terminatorica budit al ja sam se samo zderala na nju...i moja stara se naljutila jer su oni čekali na balkonu da se ja dignem i da im skuham kavu...a kaj bi oni rekla sam im prije spavanja da nema teorije da se probudim ujutro...ja sam se probudila oko 13sati...i baš sam sad sretna zbog svega kaj se jučer dogodilo...e da i razmišljala sam o tome da stavim svoju sliku na blog...ali ne znam dal da je stavim il ne...pozdravljam vas sve...i svima šaljem veliku pusicu
!!!
22.04.2006. | 13:52 | 6 K | P | # | ^
SJEČANJE...
Nedavno sam imala jednu frendicu za koju bih dala sve na svijetu...ali dugo mi je trebalo da shvatim kakva je zapravo ona.
Ja sam bila tu uz nju i kada bi joj zatrebala moja pomoć(što je bilo često) ja bih joj pomogla a od nje ne bi dobila niakvu zahvalu...ja sam smatrala da je ona moja prijateljica jer tada nisam imala skroz jasnu sliku prijateljstva...tada nisam znala točno što je to prijateljstvo!
Njen život je bio jako kompliciran ali ne zato što je zapravo kompliciran nego zato što ga je ona toliko zapetljala da to nitko više nemože otpetljat...
I čim bi joj se dogodilo nešto, čim bi imala neki problem koji je ona smatrala nerješivim ona bi se okrenula alkoholu...ali ne samo alkoholu već je i droga bila tu...
Ja bih još bila uz nju i kraj nje da mi nisu neki ljudi otvorili oći...i da se ona sama nije odmaknula od mene u onim trenutcima kada sam joj pokušavala pomoć.
Smatrala sam da je moja dužnost bila da joj pomognem, ali ona nije htjela moju pomoć.
I stvar je u tome da svaki put kada bi me ona povrijedila na bilo koji način ja bih joj to oprostila!
I ona je počela to iskorištavat jer previše je puta pogriješila i svaki put ja bih joj to oprostila...
Sada mi je od tog prijateljstva ostalo samo sječanje...bilo je tu mnogo ružnih događaja ali ipak bilo je i lijepih!
Pustit ču je da živi svoj život kako ona to želi iako još ne shvaća da ga živi na pogrešan način...neću se više mješat u to.
I od srca zahvaljujem svojoj sestri koja mi je otvorila oći i koja mi je pomogla u onim trenutcima kada mi je pomoć bila najpotrebnija...Hvala sister!!!
20.04.2006. | 18:30 | 8 K | P | # | ^
ŽIVOT...
Život je nepredvidljiv...vodi nas na svakakve putove...ima trenutaka u životu kada se nađemo na nekom raskrižju i pokušavamo krenuti dobrim putem, ali ne znamo koji je put zapravo pravi...jer na tome raskrižju nema putokaza na kojem piše "dobar" ili "loš" put...to je stvar naše odluke...mi smo ti koji moramo riskirati i sami skrenuti na put koji mi smatramo pravim...
Život je pun osječaja...tužnih i lijepih sječanja...ponekad pomislimo da ne možemo dalje no ipak smognemo snage i krenemo...
Ne znaju svi koliko je život dragocijen...a neki se nemogu ni potrudit i učinit svoj život boljim...neki smatraju da to nije u njihovoj moći, da na svoj život ne mogu utjecati, ali se varaju...
Život može biti lijep koliko i ružan...kroz život steknemo mnogo mudrosti i znanja...a i naiđemo na mnoga pitanja kojima nema odgovora...
«Život je samo jedan!» - koliko ste samo puta to čuli, a niti jednom razmislili i razumjeli smisao?
Sve što vam ovime pokušavam reći je da uzmete vlastiti život u svoje ruke i živite ga!!!
Lela
18.04.2006. | 19:38 | 19 K | P | # | ^
USKRS
Želim da vam svima ovaj dan bude lijep i ugodan...provedite ga sa svojim obiteljima...lijepo se proveselite, nažderite se svega kaj se inaće jede za Uskrs...pa Sretan vam Uskrs...pusa svima..
16.04.2006. | 07:00 | 8 K | P | # | ^
DOSADA...
Praznici su tek počeli a ja umirem od dosade...ne znam kaj da radim, a k tome još sam i u onoj glupoj kazni koja mi već ide na živce...pa to je tako jadno...praznici su a ja moram bit doma i dosađivat se...nemogu si ni zapalit, a kasnije kad postanem sva živčana i bezobrazna onda se svi naljute na mene...pa nisam ja kriva kaj se nesmijem ni prošetat, kaj nesmijem bar na pet minuta otić iz kuće da si zapalim i da sve bude kak tak dobro...poludijet ču doma..ako se ubrzo ne izvućem iz kuće završit ču u vrapču...katastrofa...to je sve tako glupo...više ne znam kaj da napravim...satima izmišljam neki dobar izgovor da se izvučem iz kuće...pa to je nenormalno...poludjet ču...
15.04.2006. | 10:00 | 7 K | P | # | ^
POČELI SU PRAZNICI...
Počeli su praznici...svi su bili sretni jer danas počinju praznici...bilo je i vrijeme da počnu neki praznici jer mislim da bi izludila do kraja u toj školi...uglavnom...dok sam bila u školi bilo je jako, jako, jako dosadno...čak sam zaradila jedinicu iz matematike...i to se samo meni može dogodit...prvi put u životu skužila sam matematiku i šapćem ja drugima i pokupim jedinicu...valjda je profa mislila da ču ja past u depru zbog jedne jedinice...ali meni to nije upropastilo dan...nismo imali zadnja dva sata pa smo cure i ja otišle na kavu i pričali o ni o čemu drugom nego o duhovima...mislim kao da nismo mogle nać bolju temu...uglavnom na toj kavi bilo je tako dosadno...zatim smo otišle do škole, sjele na klupice i razmišljale kaj čemo radit...i tako je prošlo pola sata...pa smo se sjetile da bi mogle ić od učionice do učionice i gledat koga ima...i tako smo prošle cijelu škole, svim profesorima smo zaželili sretan Uskrs...zezale smo se sa čistačicama...ko bi rekao da su to tako lude žene...i kasnije smo se otišle zajebavat po kvartu...obišle smo valjda sve dućane ...više nitko nije imao para...pa smo se malo prošetale...popodnevna smjena je bila tako dosadna...nitko se nije napio osim jedne cure koja se toliko forsala..na njoj se vidlo da nije pijana al je valjda htjela ispast faca, takve cure me tako živciraju, misle da su nešto što nisu...jutarnja smjena je bila luda svi su bili pijani, zajebavali su se, bilo im je sve ravno...došlo je vrijeme da idemo doma...pozdravile smo se i dogovorile smo se da ćemo se vidjet...sve u svemu danas je bio dobar dan...osim kad sam došla doma i rekla starcima da sam dobila sulju iz matiše...onda mi je stari počeo pametovat
...a on jako dobro zna da je matematika zadnja stvar koja me zanima kad dođem doma...i dakle to bi bilo sve...
12.04.2006. | 20:22 | 2 K | P | # | ^
PREKID...
Prekid...ja smatram da je to najgori dio veze...najteže je kad moraš nekog ostavit... kad nekome moraš reći da je kraj...najgori osjećaj je kad nekome slomiš srce...pogotovo ako to napraviš osobno...kad nekome moraš reć da je gotovo između vas, i onda više nemaš snage pogledati toj osobi u oći...ja sam nedavno prekinula s dečkom...ja nemam srca nekome reći da je gotovo...da je kraj, ali nekako sam uspjela... I tada me zamolio da se nađemo zadnji put... i našli smo se, a ja sam šutila cijelo vrijeme...nisam imala snage pogledat mu u oći i nisam mu mogla ništa reći...on je meni toliko toga rekao...rekao je sve...koliko me voli, koliko mu je teško sada, sada kad zna da je ovo vjerojatno zadnji put da se vidimo...jednostavno rekao je toliko toga da sam ja požalila što smo prekinuli jer sam shvatila koliko je on dobar i što sam napravila, zatim me zagrlio, i to je bilo najtužnijih par minuta u mome životu, jer sam tada shvatila što sam odbacila od sebe...shvatila sam da sam užasno pogriješila u tome što smo prekinuli, shvatila sam da mi je užasno jako stalo do njega i da bi ga htjela natrag...a ja sad stvarno ne znam zašto sam uopće prekinula s njim......no pokušat ču stvari vratiti na staro, zato poželite mi sreću...
10.04.2006. | 19:49 | 3 K | P | # | ^
vicevi
Ide Plavuša ulicom i jedan momak zafućka sa strane i kaže joj:
"Eej kuda idu te lijepe noge?!" A ona njemu :"Pa kući su krenule, jedino ako ne dodje nesto između."
Idu dvije plavuše ulicom i nađu ogledalo.
Prva ga uzme i kaže: Iju, gle moja slika!
Onda ga uzme druga i kaze: Auu, kako si ružna!
Djeda Mraz, Baba Roga, glupa plavuša i pametna plavuša šetaju ulicom i vide 10 dolara. Ko će prvi da ih uzme ?..........Glupa plavuša! I mala djeca znaju da su Djeda Mraz, Baba Roga i pametna plavuša izmisljeni likovi.
Dvije se plavuše srele na tramvajskoj stanici:
jedna je čekala broj 1,a druga 7. U to naiđe tramvaj broj 17 i one sretne u glas poviču:
-Baš fino možemo ići zajedno.
Izlazi policajac iz pekare, nailazi na svog kolegu i kaze mu: "Ako pogodiš koliko kifli imam u dzepu, dat ču ti obje".
Krenuo proljev u disco i kaže njemu govno: nemožeš ući, ovo je disco samo za čvrste dečke.
Došla majka kući i vidi sin jo je tužan. Sin joj tužno kaže:"mam djedica se objesio na tavanu!
"ŠTA?"-u nevjerici če majka
"hahaha...prvi april, nije na tavanu nego u podrumu..."
eto nikome ne škodi malo smijeha...
SUBOTA NAVEĆER...
Jučer sam išla u kino sa sestrom...i to u cinestar...išle smo gledat Underworld 2...taj film sam trebala ić gledat s dečkom al ništa od toga...uglavnom film je bio super...svaka si je kupila velike kokice...i te kokice stvarno su velike, jer čak ni ja nisam mogla pojest sve...kad je završio film sjele smo si gore negdje...vidjele smo renatu sopek cura je mršava...uopće ne izgleda kao na tv-u...tramvaj smo čekale veljda sat vremena...uglavnom kad smo došle u dubravu bila je ponoć...čudo nismo naišle na nikakve pedofile i pijandure...ineće u ponoć po dubravi šetaju samo takvi ljudi...kad sam došla doma legla sam u krevet i zaspala sam iste sekunde...joj sutra škola...i to još prva četiri sata imam razrednicu...uglavnom...jučer mi je bio prvi izlazak iz kuće u zadnjih pet mjeseci jer sam u kazni...ne znam kako sam uopće izdržala tih pet mjeseci...svake subote sam morala bit doma...aj bilo je nekih subota kad me je buraz spasio pa smo on i ja otišli na kavu...jao to je tako žalosno...pa moram popravit te proklete ocjene da me starci napokon puste van...ak ja ubrzo ne izađem negdje van ja mislim da ču umrijet...svi moji frendovi pitaju se kako sam izdržala, a odgovor na to pitanje ni ja ne znam...više ne mogu podnjet činjenicu da moram subotom bit doma i da gledam tv...pa to je za plakanje...šmrc....
09.04.2006. | 16:00 | 2 K | P | # | ^
MOJI PRVI KORACI...
Kako je ovo moj prvi post bio bi red da kažem nešto o sebi...te opčenito o tome zašto ga uopče i pišem...pa ovako, ja sam Lela i zaista ne znam šta bi vam više rekla o sebi... sve što trebate znati saznat ćete kroz moje postove... Možda ovih par redaka što ste ih upravo pročitali zvuće zbunjeno, ali i ja sam zbunjena pošto su ovo moji prvi koraci u ovom blog svijetu... dakle razlog zbog kojeg sam počela pisat blog je taj što većina mojih poznanika ima blog pa me zanimalo kako to funkcionira, i između ostalog kako i ja sama funkcioniram u svemu tome...pa evo zasada to bi bilo sve od mene...do sljedećeg posta...
Lela
08.04.2006. | 18:40 | 2 K | P | # | ^
