SJEČANJE...
Nedavno sam imala jednu frendicu za koju bih dala sve na svijetu...ali dugo mi je trebalo da shvatim kakva je zapravo ona.
Ja sam bila tu uz nju i kada bi joj zatrebala moja pomoć(što je bilo često) ja bih joj pomogla a od nje ne bi dobila niakvu zahvalu...ja sam smatrala da je ona moja prijateljica jer tada nisam imala skroz jasnu sliku prijateljstva...tada nisam znala točno što je to prijateljstvo!
Njen život je bio jako kompliciran ali ne zato što je zapravo kompliciran nego zato što ga je ona toliko zapetljala da to nitko više nemože otpetljat...
I čim bi joj se dogodilo nešto, čim bi imala neki problem koji je ona smatrala nerješivim ona bi se okrenula alkoholu...ali ne samo alkoholu već je i droga bila tu...
Ja bih još bila uz nju i kraj nje da mi nisu neki ljudi otvorili oći...i da se ona sama nije odmaknula od mene u onim trenutcima kada sam joj pokušavala pomoć.
Smatrala sam da je moja dužnost bila da joj pomognem, ali ona nije htjela moju pomoć.
I stvar je u tome da svaki put kada bi me ona povrijedila na bilo koji način ja bih joj to oprostila!
I ona je počela to iskorištavat jer previše je puta pogriješila i svaki put ja bih joj to oprostila...
Sada mi je od tog prijateljstva ostalo samo sječanje...bilo je tu mnogo ružnih događaja ali ipak bilo je i lijepih!
Pustit ču je da živi svoj život kako ona to želi iako još ne shvaća da ga živi na pogrešan način...neću se više mješat u to.
I od srca zahvaljujem svojoj sestri koja mi je otvorila oći i koja mi je pomogla u onim trenutcima kada mi je pomoć bila najpotrebnija...Hvala sister!!!
20.04.2006. | 18:30 | 8 K | P | # | ^
