Jedan Kratki
Evo daklem, da ja našem Sokolčetu napokon otpišem nešto po pitanju struke. 
Prvo da te ispravim, piše se (i čita) simfonijski orkestar, a uz to ja ne radim u simfonijskom orkestru (premda ima isti sastav) već u opernom orkestru.
Baš sam stigao doma s posla (čitaj probe) pa me nešto prenulo da ti odgovorim. Naše probe ti traju obično oko 3 sata s jednom kraćom pauzom. No danas je trajala 4 sata, kako spremamo novu premijeru pa treba to navježbat (živi napor) 
Stvari u backstageu ti ipak nisu onako bajne kako se pričinja za vrijeme predstave. Ima tu svega, od nerada, neznanja, talentiranosti (pogotovo je to želosno, jer zbilja ima ljudi koji super sviraju ali ne mogu funkcionirati unutar ansambla 
) i netalentiranosti, političkih smicalica, loših međuljuedskih odnosa i sličnih stvari, kao uostalom i na bilo kojem drugom radnom mjestu. 
Pitaš jel nam posao toliko prekrasan da se trebaš gristi jer ne znaš ništa svirati. Meni je moj posao prekrasan i ne bih radio ništa drugo. Ali da se ti trebaš gristi, ne. Pazi, ja volim svoj posao, ali ima trenutaka kad bih najradije bio negdje drugdje. Osim toga, zna se dogoditi da te kolega toliko iživcira da bi ga najradije sjekirčetom po glavi lupio, ali ne možeš. No šta jes, jes, ne bih mogao bez tog posla.
A što se slobodnog vremena tiče... Ne znam nikog od svojih kolega tko se u potpunosti posvećuje glazbi. Čak mislim da je to preveć nakaradno 
, ja recimo, volim igrat igrice na kompu, pišem ovaj blog, radim u školi, sviram tu i tamo pokoju gažicu 
i provodim vrijeme sa mojom M. 
I tako iz dana u dan, iz probe u probu, iz predstave u predstavu.
Eto, to bi bilo u kratkim crtama ono što te zanimalo... Pa ak imaš još pitanja, Fire Away!
)