srijeda, 19.12.2007.

...tražiš posao i moliš boga da ga ne naðeš.to je moj moto,al su me zeznuli,ponudivši mi posao pred Božiæ(mada neznam što je ta izmišljotina komercijalna.Isusu svaka èast.Štirio je mir i ljubav,živio ko hipik...a sad što je crkva nalagala,naslagala,poslagala,a zatim i puno toga sakrila od javnosti,obavijeno je velom tajne).Ne neæu se baviti crkvom nije mi na kraj pameti.Prošle su gotovo dvije sedmice da sam s M.bio 24h sa 24h.Imao je ferije i na dan poèetka njegovog novog radnog ciklusa osjeèao sam se jadno i napušteno.Sam,samcat.Te su dvije sedmice,em što su brzo prošle,igrom sluèaja bile su mi potpora i uživao sam dan za danom.Od puta za zagreb ostalo je samo Z i sljedeæi put.Ma bolje ovako , barem se M.malo pribrao.Skužio sam da ljubav koja se rodila dvije godine u nazad nije popustila nego je postala tvrða.Mislim kakva bi mi to obitelj bili a da se ne kaèimo ,svaðamo a bogami i smijemo.Iskreno ne sjeæam se zadnji put koji sam se smijao kao preneki dan.Bile su sestre M.&M.,bio je mladi gospon V.Uglavnom prièalo se o svaèemu.o ozbiljnim stvarima kao što je metafizika pa sve do meni najdražih lupanja gluposti.Tog smo dana zaista oborili rekord u valjanju gluposti.Trbuh me bolio i grèio se,a suze su tekle.Napokon ,suze radosnice.Obièno u periodu pred M.ferija bilo je i suza tužnih i žalosnih.Bio je tu i momenat kad smo cijelu dvogodišnju vezu htijeli raskinuti.Da barem radi neèeg ozbiljnog ili novog.Ne uvijek radi istih stvari.U moju glavicu uleti crv i navede me na kaos,divljina zove i ja popizdim.Tako da i kod nas nije sveæano svaki dan.Neka i nek sam plakao.Trebao sam dobiti i koju èušku ,da malo bolje pripazim na rijeèi koje su brže od mozga.Kad sam ja ljut onda me nitko nesmije niti pogledati a kamoli nešto pitati.Tako ti je M.umoran ko pas s posla došao doma a ja koma komitis.Napio se ko letva i još sam to negirao.Kao ono šta misliš da me jedna piva sravnala sa zemljom,pritom dodajuæi još malo vina i pokoju pivu,a i loza je bila na repertuaru.Valjda je sve trebalo tako biti da bi ja,a i on shvatili da smo ipak za bit zajedno.Ja prvi priznajem da nisam pored takve osobe,odavna bi veæ kroèio stazom smrti,što bi se vjerojatno i dogodilo da raskinemo a ja se dam starom naæinu življenja.Ljep je to naæin,mada ponekad bolan i nije dugotrajan.Želim se osjeæati samo voljeno,stabilno...Želim nastaviti život do kraja,ako treba u siromaštvu,al s osmjehom na licu i dragim M.pored sebe
.Neznam što da vam kažem ali u ovoj vezi su stvari doista èudne.Prvi ja koji ne šaram okolo i zakleo se na ljubav jedfnoj osobi,druga on koji ne želi priznati jer bi to pokvarilo njegov ego mada nije egotripièan.Onako mali,mršav,za svoje godine i prezgodan,sexy,(mazio bi se dan i noæ)(stisao bi ga i iz ljubavi tako stiskao dok moje i njegovo tijelo nebi postalo jedno),sa smislom za lijepo,sa smislom za okultno,za smisao za razumijevanje koja ne postoji kod veæine,a meni jako potrebna.Jednostavno mogu samo reèi da sam sretan(mada kažu da su samo budale sretne),što sam sreo osobu koja me prihvaèa onakvog kakav jesam anarhodarkpunk.Prihvaæa moju vrst glazbe i ako znam sa sigurnošæu da film Baraka,glazba Dead can Dance ne ostavljaju ravnodušnim ni njega.Prihvaæa moj gothic naæin življenja,slažemo se da brijaèina po partyma više nije to to,èita me ko otvorenu knjigu,uostalom poput moje misli ka njegovoj.Ta braæa smo.I volimo se.A ja sam na tu osobu èekao dugi niz godina.Ipak se isplatilo.Koliko suza,koliko nesretnih ljubavi,koliko nerazumijevanja...i svemu tom reèi zbogom.To se zove poboljšanje kvalitete življenja.Gdje æeš ljepše no imati osobu koju voliš a znaš da i ona tebe.LJubav èini stvarima onakvima kakve one nisu.Rekao je gosp.Niè.Neke od stvari èini drugaèijima,a kad shvatiš da jedno od dvoje hoda ulicom to je znak da si se prizemljio poèeo shvaèati stavri onakve kakve su,pokušavajuæi ne pobijeæi od problema nego ga naglas reèi.Na to nisam navikao,ali mi teško ne pada.Ipak dva mozga lakše funkcijoniraju no jedan.znam da vam je ovaj post malo dosadan i neobièan ,al on spada pod osobno,najosobnije...ono spada pod LJUBAV