nedjelja, 12.08.2007.

...jutro je,za èudo sunèano,uz ambijentalne zvukove,mozak šaljem u neku drugu dimenziju.stalno me nešto ipak kopka.radi se o našem psu.inaèe èim mu kažeš "idemo",ko munja a i brže od munje, veæ èeka spremna pred vratima.juèer ne.gotovo sam je na silu morao izvuæi van.napravili smo par koraka,a ona lajnu ponovo vuæe za natrag.što je nju spopalo to samo poštovani svevišnji zna.brijem da se neèeg uplašila.najbrža pomisao nam je bila da joj možda dajemo premalo pažnje,ali ta je pomisao ubrzo odbaèena,jer ako ona nema pažnje,onda nema nitko.mora da ju je nešto dobro prepalo kad je cio dan bila u istom stanju.eto je sada,opet ista.u šetnji je bila nemoguèa,bježeæi, ako nije na lajni(ne ide daleko,al tu su auta, na koja ona gleda kao na neku životinju,koja èe se maknut s puta),redovna kakica,a o milijunskim špricanjem(navodno pišanjem) obilježavanja teritorija neæu ni govoriti.ali to je ona,naša mala bebica koja je navršila sedmu godinu života.usporeðujuæi njene godine s ovim našim ljudskima,još je i te kako živahna za njenu dob.šta èeš kad je volim i draga mi je.moja mala beštija
nedelja je...iz zvuènika dopiru poznati zvukovi jedne melodije naše gay ikone boy georga - the cryng game.ta mi ista stvar budi uspomene dok sam još živio u gradu na vodi.ne da se hvalim(možda malo),ali to mi je bio jedan od najdražih perioda života.to je bilo vrijeme mog out-anja,prvo frendovima,a zatim i roditeljima, koji, eto, nekako su se s tim pomirili,ali se ipak pitaju gdje je bila ta pogreška.barem tata,ako mama ne.ta mamin sin sam kakav jesam da jesam.što ovo što želih napisati nema veze(usko povezano)nema niš s tim.hm?jedna u moru uspomena vezanih za tu stvar "the cryng game",je jurnjava autoputem A4 venezia - bologna.kazaljka pokazuje 240 km/h.koliko me malo trta,toliko uživam u tome.muzika strava,na sav glas.u autu tada dobri frendovi(i ostali, ali živimo daleko i životni putevi su drugaèiji) jurimo da što prije stignemo u disko tada zvan matiss.Xsavier,ja i Dimitri.tri pederske duše,s dobrim autom, u cvijetu mladosti,željni samo neèeg - zabave.a matiss je tada slovio kao najtechno/ underground club.stigli smo,nabrijani veæ od same vožnje nije nam dugo trebalo da se odamo melodijama tadašnjeg housa,da se prepustimo tim otkucajima i melodijama.jednostavno da uživamo u momentu koji nam je dat i" letimo,letimo sloboðeni sveg sem radosti"(whitman).vratit mi se sada samo na sat vremena taj dan proveden u matissu,mislim da bi dao sve.tada sam se poèeo intenzivnije družiti s ljudima sliènijim sebi,što seksualno,što društveno,što mi je odgovaralo u biti.to su bili ljudi razlièitih boja kože,transiæi,heteriæi,bipsiæi,nezaboravne i drage nam lezbe...šaroliko društvo za još šarolikiji mozak.napokon sam poèeo saznavati smisao rijeèi sloboda.mada je i ona širok pojam,jer gledajuæi je realno, svi smo robovi neèeg.ali tada sam bio slobodan.napokon zraka,želim disati,želim živijeti svoj život,ne želim nositi masku,želim biti samo ja.i to mi je uspijevalo dok gotovo umalo(par godina iza nas)nisam pao u pravo ropstvo zvano heroin.evo sad se držim i drago mi je,jer sam poèeo ponovo primijeèivajuæi neke sièušne stvari koje male ljude èini sretnim.o tim uspomenama sada nebih jer nije tako crno(bar do sada).ima pun0 daleko ljepših uspomena.ujedno sam se smatrao i sretnikom jer sam živio poèetak techno revolucije.dok su nas mnogi u èudu gledali kao luðake što to slušamo,te da èe to izgorijeti u najviše dvije godine,prevarili su se.kao što smo im i govorili danas techno èuješ na svakoj postaji radia.ali to nije taj tecno niti house koji ja volim.ja sam orijentiran možda malèice prema undergroundu.isto kao što to doma ne slušam sem duba i chilla,pratim pravac kod nas poznat i svrstan pod pravac gothic(dark).tada su bili popularni clubovi ala cocorico u riccione pored riminija,zatim peter pan isto pored riminija,onda meðu prvima sa tim žanrom glazbe bila je Movida u jesolo lidu.imali su i slogan na majici "movida - si vola"(u movidi se leti,doslovan prijevod movida - se leti),zatim segreta u milanu,pa skala u padovi...svo to moje tecno društvo poèelo je lagano padati u zaborav kad sam kroèio u tvrðavu Fort Bourguignon.druga planeta,druga dimenzija,pravom rijeèju i doslovno reèeno underground.na tom sam mjestu uistinu dokuèio do znaèenja rijeèi ljubav.pripadnosti neèem,èemu sam težio i ako outan i s brdo "frendova"osijeèao sam se sam.sve se to upravo dogodilo u zaèaranoj tvrðavi.peace,love,united,rispekt PLUR.doživljen tada i rijetko kad u posljednje vrijeme,sem na rabcu ovog ljeta.to je bio taj momenat kad sam se istinski poželio vratiti doma.poželio ostvario.za mene je bilo postalo nezamislivo da se na tom mjestu dogaða neki event,a mene nema.no way.umalo postadoh inventar i zadnje bi nas jutrom istijeravali van.dok je brija po italiji bila jedno(bila je dobra),ovo kod nas je bilo sasvim nešto drugo.na poèetku na partije je pohodilo dvijestotinjak ljudi,koje si naravno sve poznavao i plakao kad bi se morali rastati.to se rijeèima neda opisati jer su emocije te koje su prevladavale.kako globalizacijom,tako i komercijalizacijom,što je usko vezano sa money,polagano su partiji poèeli gubiti na kvaliteti,i što je poèelo dolaziti mnogo ljudi koji nisu dolazili glazbe radi,veæ su tu scenu,povezivali sa žderanjem bombona i kojekakvim drogama,kojima je bio interes izdogirati se do iznemoglosti, te gnjaviti naše slatke male techno vjeverice.
prvi FULLMOON partiji koje je onda organizirao dj marino,koji sad vodi emisiju na radio puli DISCO INFERNO.to je bio moj prvi doticajem s elektronskim pravcem zvan GOA.odmah sam uhvatio njene udarce nekad mraène nekad laganije uz sve zvuke i zvuèiæe koje si mogao èuti,upoznao sam brdo ljudi što se razlikovala od techno i house scene.(a glazba goa kao glazba upravo mi se svidjela i radi mješanja industrijal i emb glazbe(dark)koje pratim i danas).ljudi su bili nešto poput prebaèenim mašinom putovanja kroz vrijeme,ravno iz sedamdesetih i hippy pokreta.nešto kao electrohippy.upoznah neke iz pule,koji su me vodili u šetnju gotovo cijelom pulskom obalom.nauèili me promatrati praskozorje.tada gledajuæi u nebo,toèno sam vidio crtu na nebu,svijetla kako dolazi i mraka kako odlazi.doživljaj za sebe.naravno bez mog frenda Š.nisam kasnije propuštao niti jedan parti.mnogi su mislili da smo zajedno,pa bi on u šali znao odgovoriti :"da u vezi smo,pa šta".to je još jedan od dragih ljudi koje i danas volim sresti.ljudi iz umaga.i to je bila ekipa za sebe.s T.se èujem tu i tamo i uvijek mi ga je drago sresti.nije uzaludno bilo svo ono vrijeme,sva ona energija koja nas je štitila.S.ili B.je pobijegao u london i zauvijek ostao tamo.baš je bio lud,a jedino dobro što je uèinio je to što je na vrijeme otišao jer bi i on bio postao rob horsa.E.& D.i ona E.je bila u londonu te tamo upoznala D.koji sada imaju klince.njih isto èujem al rijetko.život.pa onad dj Roberta.ona je bila moja miljenica i puštala glazbu za moj ukus.malo acida,malo progresive,malo techno...sve zajedno al spravljeno u fenomenalan set.nisu je ljudi džaba voljeli.preprièat èu vam veæ jednom o našem odlaska u sloveniju i drugih dogodovština.onda je tu bila neka ekipa talijana Arijel(koji danas svira po reagge festivalima),ivan,ivano,stelino,monika,serena,sandro,pokojni luka (kojeg se rado sjeèam po svojoj jednostavnosti)....bilo ih je još.nek se na mene ne ljute oni koje sam zaboravio.zaboravio sam imena ali ne i osobe.nastavak èe vjerojatno slijediti jer je previše dogaðaja koje se u momentu ne mogu sjetiti.ali se putem ovog posta zahvaljujem svim onim dobrim ljudima koji su mi omoguèili da nešto nauèim,da uvijek budem ono što jesam,da ne gubim samopouzdanje i još brdo,brdo toga.svi dobri ljudi koje sam upoznao u devedesetima zahvaljujem na svemu i uistinu se nadam da èe iskrsnuti taj dan kad èemo svi zajedno pomoèu plesa i muzike otijerati svo zlo koje nas okružuje.....