utorak, 10.04.2007.

...ovaj moj frend G.stvarno je lud.nis manje od mene.pokupio je neku curu s partija i doveo je kod nas.mala je bila zbunjena i paranoicna do bola.sta vuce speed vise nego joj je potreban.uostalom sta to koristi, kad je baca u stanje tjeskobe i paranoje.pomogli smo je izvuci je iz tih misli, al se neda.tvrda je i uvjerena u svoje zabrijavanje da je tocno, sve, sto u momentima hale cuje.kao sto je npr otisla na wc i mi smo svi pljuvali po njoj.nisam ni psiholog niti psihijatar,al se ocito radi o karakterno dosta nestabilnoj osobi,bez iskustava,sa zeljom da sve proba...problem je i u tome sto nezna zasto to konzumira.dobar kandidat da se pridruzi ovisnicima o heroinu.zajebancija je bila kao sto sam i prepostavljao.neki su autom otišli dan ranije,a G.i ta cura ostali su još jedan dan,s tim da æe na stop.tako i bješe.ali G. nebi bio G. da si nešto ne zakomplicira.tako je ušao u pogrešan bus i do stopa morao pješaæiti pun klinac.tako kad ti takav èovjek nešto i napravi,jednostavno se na njega nemožeš ljutiti jer je takav kakav je.smotan,ljen,voli zajebanciju i avanture(dajemo si ruku.isti smo.donekle.hahaha).bitno je da smo se dobro zabavili,naprièali,nasmijali,igrali se doktora...te, da su sretno stigli kuæi.
...
kad su M.roditelji napokon otišli iz ovog stana(ne zaboravimo da smo ga umjesto 2 mjeseca,dijelili 6),napokon smo se poèeli vraæati u normalu.cijeli je stan naš i ponovo nam u posjet može dolaziti tko hoæe.ponovo se glazba sluša normalnim tonom,a ne onako prigušeno, da starcima nebi smetalo.moj mali i polu spaljeni mozak,ponovo je zasut tisuæama ideja, koje bi pod licencom mogao i prodavati.M.kaže da se sigurno tako i ponašam, jer imam previše ideja i ne stignem ih sve ostvariti,tako da na kraju ne radim niš.možda je i istina.previše ideja me natjeralo na pasivnost i samo ih razluèujem po stanicama, mozga,ali,priznajem,ljenèina sam od roðenja.samo,za malo pisanja neæu o sebi nego onom što htjedoh reæi.radi se o nezaobilaznim susjedima,koje hoèeš neæeš,moraš sresti barem jednom u mjesec dana.u našoj zgradi,doslovno imamo staraèki dom,a svi prijatelji od M.roditelja.ovih dana u stanu nije bila mrtva tišina,ali nije bio niti kaos koji bi remetio red i mir.prva naša susjedica,teta S.,koju ni naš psiæ baš ne simpatizira,èula je glasove u stanu,što naravno nisu bili samo muški,veæ i ženski.toliko je bila radoznala(znamo je veæ),da me juèer saèekala da stignemo iz šetnje,te se udostojila pozvoniti na vrata.
drriinngg,driinngg(zvono na vratima).mislim si ono netko od vani i javljam se na parlafon:"tko je?".s druge strane vrata:"ja san.teta S."sve mi je bilo jasno.izvidnica,kako bi mogla telefonirati starcima ili lajati sa ostatkom tima" naša zgrada".otvaram vrata.šta æu.osnove kulture imam,još prema ženi u godinama.
JA:"oooo,dobar dan teta S.kako ste?"pravim se fin.ali je ne pozivam unutra(kao što je oèekivala)i stalno škica kako bi snimila nešto što se ne uklapa u inventar i osoblje našeg stana.ONA:"dobar dan dušice.šta si sam doma?(veæ je to znala).do kad radi M.(i to dobro zna)."mislim si,al ipak držim jezik za zubima i ostajem i dalje ljubazan. JA:"joj,on vam je eto prije pol sata otišao na posao i vratit æe se oko 22:00h.jel vam ja mogu kako pomoæi?"ONA:"mislila sam da je kuæi,da se dogovorimo oko promjene brave na smetlištu(šupa koja je nekad služila za bacanje smeæa,a sad se koristi kao špajza(smoænica)).i dalje naravno oèekuje poziv u stan,škica,al zajeb,ne vidi ništa jer su svi veæ otišli.ma koja brava na špajzi.ta brava je u funkciji veæ 30 godina i nikad nije zakazala i stvarno nema nikakve potrebe za zamjenu iste.
JA:"šteta što niste došli malo ranije,ali poruèit æu mu da vam se javi èim bude mogao.ako veèeras bude kasno,javit æe vam se sigurno u jutro".i dalje bi u stan.dalje je vuæe znatiželja.ali ne predajem se.baš mi je do razgovora s njom,sada,poslije burne noæi.napokon je shvatila da nemam namjeru provesti sat vremena s njom ali ne predaje se.ONA:"a kako tvoj posao?(insistira)".JA:"super,sutra idem na jedan novi razgovor,a i zvali su me iz jedne firme, tako da sutra poèinjem s novim poslom."ONA:"joj zlato moje,tako mi je drago.ali reci M.da mi se javi sutra do podne jer me poslije nema doma".JA:"dobro hoæu.èim danas stigne.pa znate da je on odgovoran i da se brine za zgradu i sve ostalo.(najradije bi ušla,ali bome neèeš.).JA:"sad stvarno moram iæi jer imam brdo posla.(serem).doviðenja teta i znate ako vam što treba,slobodno proðite."ONA:malo razoèarana,ali ja to nesmijem skužiti."dobro dušice,bitno da ste dobro i da M.preneseš.doviðenja".VOZDRA(pomislih u sebi i na brzaka zatvorim vrata. zbilja nam je zgrada kao staraèki dom.bakice i pokoji djed.jedna beba na osmom katu i nas dvoje na našem.znam da im je dosadno,da se neæim moraju zabaviti.nek upotrijebe maštu,životno iskustvo.nek gledaju sapunice,te ih preprièavaju.nemam ništa protiv njih,pomogao bi im da im zatreba,ali pustite nas,da živimo kako hoèemo.ne zabadajte noseve u tuði život.na koncu,oblajavajte koliko vam volja,ali zaboga,ako vas što interesira,pitajte.ne krijemo ništa.živimo slobodno(barem koliko se može).