srijeda, 31.08.2005.
krvave plahte...
...nikad nisu donijele nista dobrog.
nedjelja, 28.08.2005.
dvije stvari zbog kojih je ovaj dan podnosljiv
stvar prva:
direktor me probudio ljubeci mi desni obraz.
stisnuo se uz mene.
onak skroz.
ljubio mi je obraz i kosu i pljuckao dlake koje bi mu usle u usta.
'mmm...'.
okrenula sam se prema njemu.
ljubio mi je vrat.
'smrdi mi iz usta...'.
'i meni...'.
ljubio mi je lice ne dozvoljavajuci ustajalom dahu da se provuce do mojih osjetljivih nosnica.
'mogu ti samo glavicu gurnut?', pitao me.
'nemoj.', rekla sam.
'samo glavicu...?'.
'ne mozes.'
'zasto?', mazno je progovorio izmedju sitnih poljupcica kojima me mazio.
'jucer si dobio guze. znas da ne volim da me jebes ujutro.' (prica o tome kak je amy napokon dala guzu bit ce objavljena kad se doticna bude osjecala malo manje ovak ko danas!)
tu smo se oboje nasmijali.
'dobio sam guze? samo sam ti glavicu gurnuo!'.
'i to ti nije dosta?! sad mi neces gurnut glavicu bas zato!'
onda je otisao kuhat kavu.
ne volim seks ujutro.
volim njega.
stvar druga:
ribafish pise blog.
petak, 26.08.2005.
o 'vodicu kroz galaksiju za autostopere' (premda ne bas) i pisanju (kao praznjenju mjehura, a ne kao lupkanju po tipkovnici)
(tockica ce biti tocno 27)
...........................
bila na pljugi i u kinu i pljugi (tim redoslijedom).
gledala sam 'vodic za autostopere kroz galaksiju'.
citam upravo 'o zivotu, svemiru i svemu ostalom'.
'vodic kroz galaksiju za autostopere' (primijeti razliku u prijevodu izmedju filma i knjige) sam procitala u utorak.
film mi se svidio skroz do zadnjih 3 minute.
jebes ga.
a znala sam!
nesto mi je reklo 'odi sad pisat!' oko 5 minuta prije kraja.
naime, pisalo mi se od kad sam stigla u kino.
zurno sam se morala spremit pa nisam stigla pisat.
nisam stigla ni umit se ni zube oprat, tek da znate kako sam se zurno spremala.
cipele sam vezala u frendovom autu.
da.
nego, pisalo mi se u kinu.
neprestano.
i cujem onu drugu (hihihi...) kak mi govori nek idem pisat jer ce mi stradati mjehur i kad cu bit stara, bit ce dovoljno da kihnem i popisat cu se u gace.
bilo je to tocno negdje 5 minuta prije kraja.
ali ne.
ja sam ostala vidjeti tipican holivudski zavrsetak.
steta.
bas steta.
.
.
.
.
.
četvrtak, 25.08.2005.
grejt Kambek (snimi veliko 'k') ili prica o tome kako amy postaje barbika
kao sto se sjajna amy vratila, tako ste se i vi sjajno vratili, sudeci po onome sto mi statkaunter govori.
pa stvarno mi je drago tak nekaj vidjeti.
premda mi nije drago kaj vam se dragecova prica nije svidjela.
dragec je mrak lik.
dugo zivi u engleska pa ima sladak naglasak.
i ima najbolje fore od svih ljudi koji su taj dan tamo bili.
tamo je negdje tu okolo, a ne u engleska.
jednom smo nesto pricali o uvaljivanju, pa mi je rekao kako se pijan, ali suvisao uvaljuje pijanim, ali nesuvislim engleskinjama i inima tamo.
kaze, izmedju ostalih, koje nazalost, nisam zapamtila: 'i'm not a flintstone but i can make a bed rock.'
ok, dragec nije prosao.
sad bi na red trebao doci netko drugi.
ali ja, nazalost, mnogo ljudi ne znam.
ne, lazem.
znam mnogo ljudi, ali velika vecina istih jako mi ide na zivce pa se ne druzim s njima.
druzim se s nekolicinom.
i primjecujem tendenciju smanjivanja nekolicine.
isto tako, ovih dana primjecujem povecanje neceg drugog.
naime, cice mi narasle za broj.
zasto, zasto mi se to dogadja?
lastane, ili neki drugi liku, oh, jesam li normalna?
uz povecanje cica ide i smanjenje trbuha.
uopce me ne zanima zakaj se to dogadja jer mi pase egu velikom.
palo mi na pamet (da, bas sad, kobireko, pa sam dodala to u naslov): pretvaram se u barbiku!
vratih se preplanula (manje-vise, vise manje, nego vise, ali dobro).
cice mi rastu.
trbuh se smanjuje.
a zagu je uvijek bila bas kak treba i, hvala bogu, na nju ne djeluje ovo sto djeluje iznad nje.
trebala bih ispeglati i izbijeliti kosu i pljunuta sam barbika.
mislim da bi peglanje kose i blajhanje iste uzrokovalo rapidan pad mojeg ajkjua tako da bih dvama udarcima ubila tri muhe (ako znam racunat i ako se to nije vec dogodilo).
srijeda, 24.08.2005.
huzdmen
bio frajer, zvat cemo ga dragec, u beogradu prosli tjedan.
dragec i frendovi, da budemo sasvim precizni.
izasao dragec jedne veceri van.
nije to nista strasno jer dragec izlazi gotovo svaku vecer van.
tu vecer odlucio je smuvati nesto.
ode on u klub, smjesti svojih metarsezdesetpet kraj sanka i gleda kaj ce smuvat.
spazi on picku, sva je mrak, cica ono, guza okrugla, visa od njega barem za glavu, stikle fura mala...
pocne on nju muvati, a ona ga, naravno, odjebe.
plese dragec vec malo pijan i zvera uokolo.
spazi drugu.
malo slabija kopija one prve.
pokusa je smuvat, ali ga i ona odjebe.
no, ne predaje se dragec.
vidi dragec tamo kak na barskom stolcu sjedi malo starija, ne jako ruzna, crvenokosa... zena. da, zena.
ode on do nje i sjedne i posreci mu se.
treca sreca ili sta vec.
zvale se oni malo, malo se pipkaju i tako dalje sve do fajrunta.
izadju zajedno van i krenu zagrljeni (drze jedno drugo) ulicom.
staje neki auto, a zena kaze 'e, ovo je moj muz!'.
dragecu se odsjekle noge tamo u koljenima negdje.
'kajekajcusadjebemu', misli si dragec, a mrdnut ne moze od straha.
izlazi muz van.
muz je jebena mrcina.
a dragec ima nekih metarsezdesetpet.
'ja sam muz!', kaze muz.
'ja sam dragec.', kaze dragec.
'puno popili?', pita muz brizno.
'pa tak..', zapocne dragec.
'sigurno ste gladni.', kaze muz prekidajuci drageca.
'pa malo da.', odgovara polako dragec.
jos se malo boji.
'jebote,pa smuvo sam mu zenu, kaj da sad ja tu radim?', misli si siroti dragec.
njeste ikako mu nije jasno kaj frajer hoce.
bilo bi puno jednostavnije da ga samo hoce tuc.
ovak sad mora pijan razmisljat kaj da kaze... a ne da mu se.
i odvede muz njih sve skupa zajedno na klopu i kavu u neku cevabdzinicuslesburegdzinicusleskafanu.
pojeo dragec neki kurac i popio kavu.
pricali oni malo o hrvatskoj, engleskoj, srbiji, gospodarstvu, nogometu i ljetu i vremenu uopce.
'cek malo, ja sam njemu smuvo zenu, a on je mene vodi na klopu i kavu!', mota se po dragecovoj glavi.
i jos mu uvijek nije jasno.
frajer (muz) je fakat lik.
ustaju oni polako, plati tip sta treba i pita drageca di on odsjeda dok je u zemlji.
dragec mu kaze, a ovaj zakljuci da je predaleko da bi se vracao ikako nego taksijem.
nazove mu taksi.
smjesti ga unutra, objasni soferu kamo da ide i gurne mu pare u ruku. (pare gurne soferu, a ne dragecu).
dragec im je mahnuo, zavaljen u straznje sjedalo.
palio je cigaretu rezimirajuci:
'smuvo sam mu zenu.
on me nahranio.
i platio mi prijevoz doma.'
smijao se sasvim zadovoljan sam sobom.
subota, 06.08.2005.
sorry, but i have to go now
nazalost, drugi dio price morat ce pricekati neko bolje vrijeme.
nazalost, jer ne znam sto bih drugo rekla.
ja nemam vremena.
direktor dolazi po mene.
prvo ce upoznati roditelje mi.
toga se malo pribojavam.
samo se nadam da nece iskrsnuti nikakva godista u razgovoru.
jer oni misle da je on malo mladji nego sto jest.
lazem malo, da.
ali bolje je ovako.
oni drugacije ne bi razumjeli.
i ovako vec pricaju obitelji da amy ima 'starijeg' decka.
uh.
a onda idemo.
na more more jadransko.
najprije na jedan srednjejadranski otok.
a zatim u jedan gradic mali na obali.
pitoreskno nema sta.
nema tevea, ni radioprijemnika.
a nema ni racunala.
mislim da bih mogla 'zaboraviti' i punjac za mobitel, ali mama i tata bi dobili slom zivaca.
oni su od onih roditelja sto ce me zvati svaki dan.
a kad im prigovorim zato, pocet ce zvati svaki drugi dan.
jos moram spakirati japanke i sandale.
ne, dragi, nije mi to fetish.
samo ne zelim niti jedne ostaviti doma.
ne razumijes?
nema veze.
nisam ni mislila da hoces.
i nalakirati nokte.
crveno ih nalakirati.
da budem seksi.
dok prvi put ne operem sudje.
(uzela bih rukavice, ali opasna sam po sudje kad nosim rukavice, pa ne bum.)
hvala svima kaj ste mi tak dragi.
vracam se za 15ak dana.
ljubim vas...
četvrtak, 04.08.2005.
blogerica i bloger
lani drugog listopada u domu sportova bio je jedan koncert.
ona je bila zedna.
jer joj je dan prije bio rodjendan i jako se napila.
otisla je s frendicom po pice.
'kak te frajer snimio!', rekla joj je frendica okrecuci se od frajera koji ju je snimio.
'vidjela sam. ko je to?', pitala je slabo zainteresirana i jako zedna.
'to je darlingov frend. svirac.', navela je umjesto 'svirac' imenicu koja skroz tocno prikazuje instrument koji frajer svira, ali to za ovu pricu nije nimalo vazno.
'pijan je.'
'je.'
cekale su u redu da bi dobile pice.
neki drugi frajeri su ih pustili prije sebe.
divno je kad je za tako nesto dovoljno obuci grudnjak iz kineskog ducana za 30 kuna.
(grudnjaci iz kineskog ducana za 30 kuna su, naime, jako mali. najveci broj je protagonistici malo knap. ali cice joj izgledaju fenomenalno u duboko dekoltiranoj majici.)
'on se hoce upoznat s tobom.', kaze joj frendica.
on je stajao malo viseci na desnu stranu.
poluzatvorenih ili poluotvorenih (you choose) ociju.
zamagljenog pogleda iza spustenih kapaka.
pogleda uperenog u njene cice (za koje je netko oko mjesec i pol prije rekao da su najvece male cice koje je ikad vidio).
'ja sam svirac.', rekao je. umjesto 'svirac' rekao je svoje ime, ili mozda nadimak.
ona ga ionako nije zapamtila.
predstavila mu se.
mumljao je nesto. jako nerazgovjetno. kurca ga je cula. a nije ju ni zanimalo.
otisle su k ekipi.
i slusale koncert.
drmusajuci se malo.
ili malo vise.
i pijuci.
nakon svirke ispalo je moguce pojaviti se u bekstejdzu.
pa su se pojavile.
ispozdravljale su ljude.
njoj se ionako nije druzilo.
bila je gladna.
cekala ih je u hodniku.
svirac je pricao s nekim sviracem koji je te veceri svirao.
obojica su bili znojni.
ugledao ju je.
nasmijesio se.
i pokusao joj nesto reci, ali ona je bila na odlasku.
sve to ne bi bio uvod ni u kakvu pricu da joj se nekoliko dana nakon opisanog iventa nije javio lik na iskrici.
klikne ona na profil i ugleda sliku frajera. sviraca. za instrumentom.
'hej, pa ja tebe znam.'
'otkud?'
's koncerta.'
'joj, ja sam bil tak pijan...'.
'da, sjecam se.'
'buljio si mi u cice.'
'nisam.'
'jesi. vidjelo se.'
bla bla
tada je skuzio tko je ona.
'pa koka ti super izgledas.', napisao je.
nasli su se na kavi par dana nakon toga.
bio je mio.
spletom okolnosti, koje sada opet moramo izostaviti jer u protivnom bi protagonisti bili otkriveni, njih dvoje su se dogovorili da ce provesti noc zajedno.
ali da nece biti seksa.
pokusavajuci definirati sto spada u seks, a sto ne, dosli su do zakljucka da je seks penetracija.
i da ce je izbjeci.
jedne srijede ona je otisla k njemu.
to be continued...
utorak, 02.08.2005.
kad bloghaer ne radi, meni se pise
umor.
onaj peemes-vrucina-kostobolja-nesto umor me mori.
danas sam napravila rucak.
bez imalo volje.
jer je tata rekao da nesto skuham.
dobio je manistru.
meni nije bilo fino.
nikad mi nije fino kad kuham bez volje.
pa sam oprala sudje.
i spremila sobu.
generalno.
dva i pol sata sam spremala 26 kvadratnih metara svog zivotnog prostora.
cak sam i s ormara obrisala prasinu.
to inace ne radim.
ne svaki put.
sad sam mirna.
jer znam da nema kukaca.
nigdje.
ni na ormaru.
ni iza ormara.
a ni u ormaru.
iscupala sam sve zice iz racunala i svaku obrisala s onom vlaznom maramicom koja satro sprecava hvatanje prasine.
brijem da ne, ali ipak jesam.
uglavnom, kad zabrijem na spremanje, nema mi ravne.
tata kaze da nisam normalna.
a ja samo volim sve cega se primim napraviti do kraja i kako treba.
mislim da u tome nema nista lose.
a i nije da nemam vremena.
jednom, kad pocnem raditi, mozda vise zbog nedostatka vremena necu biti ovakva.
vidjet cemo.
rekli su slijepi.
otisla sam u zap promijeniti kovanice u novcanice.
doma kad sam brojala bilo je tisucuipetsto.
ona je rekla da ima tisucucetiristoidevedeset.
brijem da je poslije otisla na kavu.
nije htjela ponovnit.
krava.
da bog da joj kava zastala u grlu.
bila sam i u knjiznici.
ljudi citaju ko ludi jer izbor je jadan.
uzela sam jamesa jonesa.
brijem da cu vratit ga jer nisam raspolozena za teza stiva.
a meni je on teze stivo.
htjela sam harry pottera.
procitala sam prva tri dijela.
ali svi su vani.
jebes ga.
tek poslije sam se sjetila restorana na kraju svemira.
moram zapisat.
sve moram zapisivat.
to mi je zbog pljuganja.
i neka mi je.
dok god znam da moram zapisat, ok je.
...........................
otkrice koje mi je trebalo:
nosim broj 38.
konfekcijski.
jer 36 mi je nakon pranja knap.
knap je prava rijec za to.
obucem.
zakopcam.
sve pet.
ali stisce me i ne mogu to zanemariti koliko god mi guza dobro izgledala.
i to cu si zapisat.
jer kad god dodjem u ducan, na pitanje''koji broj?', odgovorim ''36' (ili ''26', ovisno o tome gdje su napravili hlace).
majice bolje da su mi knap - cice bolje izgledaju :).
...........................
bloghaeru jos uvijek nekaj steka.
zato ovo citate sutra.
