subota, 06.08.2005.

sorry, but i have to go now


nazalost, drugi dio price morat ce pricekati neko bolje vrijeme.
nazalost, jer ne znam sto bih drugo rekla.

ja nemam vremena.
direktor dolazi po mene.
prvo ce upoznati roditelje mi.
toga se malo pribojavam.
samo se nadam da nece iskrsnuti nikakva godista u razgovoru.
jer oni misle da je on malo mladji nego sto jest.
lazem malo, da.
ali bolje je ovako.
oni drugacije ne bi razumjeli.
i ovako vec pricaju obitelji da amy ima 'starijeg' decka.
uh.

a onda idemo.
na more more jadransko.
najprije na jedan srednjejadranski otok.
a zatim u jedan gradic mali na obali.
pitoreskno nema sta.

nema tevea, ni radioprijemnika.
a nema ni racunala.
mislim da bih mogla 'zaboraviti' i punjac za mobitel, ali mama i tata bi dobili slom zivaca.
oni su od onih roditelja sto ce me zvati svaki dan.
a kad im prigovorim zato, pocet ce zvati svaki drugi dan.

jos moram spakirati japanke i sandale.
ne, dragi, nije mi to fetish.
samo ne zelim niti jedne ostaviti doma.
ne razumijes?
nema veze.
nisam ni mislila da hoces.

i nalakirati nokte.
crveno ih nalakirati.
da budem seksi.
dok prvi put ne operem sudje.
(uzela bih rukavice, ali opasna sam po sudje kad nosim rukavice, pa ne bum.)

hvala svima kaj ste mi tak dragi.
vracam se za 15ak dana.
ljubim vas...



12:07 | sad ti! (27) | ..ili poslije.. | linkaj na ovaj fantastican post

<< Arhiva >>