Nisam od onih ljudi koji ne znaju nekom pružiti više prilika.
Svi mi grešimo to je normalno...ljudski je grešiti ali i reć izvini.
Izašla sam ponovno sa N iako sam rekla da nije za mene. Nekako osećam to. Naprosto imam taj osećaj. Nakon drugog izlaska sigurna sam u to.
Kad sam došla doma, cimerica nije spavala i pričala sam sa njom.
U jednom momentu rekla mi je a sam bezobrazna.
" Znaš mila, on ne pije, ne puši....nema poroka. Zreo je mladić, stariji je 4 godine od mene...ali nije on taj....". Onda sam dobila komentar da sam bezobrazna i " deluje kao da je savršen ".
Sa takvim tipovima " savršenim" nešto nije ok.
Kad mi nek počne rečenicu " ja sam privatnik...imam butik, frizerski i krojački salon..." naprosto poludim.
Šta mene briga šta ko ima ! Nije mi to bitno, mene zanima kakav si ti čovek i kakvo srce imaš.
Ne volim nastupe hvale samog sebe. Pusti neka drugi steknu utisak i neka sami ocene kakav si.
Sistem vrednosti je poremećen. Devojke sve više gledaju da budu sa momcima koji imaju novac. Meni nije to bitno. Nije im bitno da li je inteligentan ili ne,da li je star ili mlad bitno je da ima pare. Sve je to prolazno....ono što ostaje nakon toga je bitno....RAZUMEVANJE.
Možda grešim, tko zna...dva puta sa izašla sa njim i nije mi to to...Ne znam da li ću opet van sa njim.
