Nastavak od sinoć
Probudila sam se jutros....tužna i nervozna 
Uzela sam popit kavu...moj jutarnji običaj....mislila sam da će mi bit bolje ali nije.
Plačem....naprosto ne mogu prestat....
Nemam kome se obratit, konektovala sam se da napišem kak se osećam.
Lakše mi je kad napišem...Hvala svima Vama koji čitate moje postove i što ste uz mene i dajete mi podršku 
Šta god da počnem raditi mislim o razgovoru od sinoć, o njemu, o nama.....
Osećam strah, volela bi da sam jača....Prošlo mi je u jednom momentu da se spremim i odem doma majci na nekoliko dana....Nije to rešenje.
Čuli smo se malo pre...bio je hladan, nisam čula ni volim te, ni jednu jedinu toplu reč....
Hoću da poludim, ne znam što učiniti.
