- Boli tebe briga, imaš svoj posao, onda svoj blog i svoj mali svijet - u jednom mi je dahu sve to supruga istresla u lice, a kuhinju je zaplahnuo miris njenog parfema kada se demonstrativno okrenula i odmarširala u dnevni boravak.

Ja sam ostao s blokom u ruci i olovkom u zraku. I u tom me je trenutku udarilo u glavu kao onaj njen slatki miris.

Ona je ljubomorna na blog.

Ali zašto?

Možda zato što pišem ono što joj šapćem, ili zato što joj ne šapćem onako kako pišem.

Sve moje misli, sramote, kletve, bolovi i nervoze bile su do sada njena ekskluziva. Ona ih je prva slušala i kritizirala. Sada ju može preteći onaj tko prvi ostavi komentar na mojem blogu.

I tko su ti ljudi. Od kuda im pravo da imaju pametnije komentare od mene. Zašto ga mrze, zašto ga hvale, zašto ga čitaju. Zašto im on to dozvoljava.

U ljubav prema njoj i djeci ugurala se još jedna. Pisanje. Ali prioriteti se podrazumijevaju.

Kurve rečenice. Okanite se mog čovjeka.

Sve što sam napisao poklanjam ti. Tvoje je. Svako slovo, zarez, novi redak i ono što je rečeno, a nije napisano. Ružno mi je tvoje čelo kad se ljutiš.

Idem ga zagrliti.
Mislit će da sam ljubomorna.