Nekom je kupovina zabavna, nekome nužno zlo, a nekome smrt. Ja spadam u ove prve. Ne idem često, jer nisam u rodu sa Rockfelerom... ali kad odem volim da razgledam, pipkam... Za mog muškarca to je smrt.
Međutim mrzim da idem sama. Sama mogu otići u razgledanje... Nabijem slušalice na uši i ignorišem prodavačice, ali kada idem da kupim nešto moram imati još nekoga uz sebe. I tako sam danas otišla sa svojim dragim...
Odlazak u kupovinu s njim je kao vađenje upaljenog korijena zuba... Obostrano. Njemu je dosadno, a meni muka što je njemu dosadno. Složi onu umiruću facu i hoda iza mene... Kada mu pokažem nešto ili pitam ga za mišljenje, iskrivi usta i napravi facu kao da sam mu govno stavila ispod nosa. U tom trenutku mi ubije svaki poriv za daljnom kupovinom.
Ovakva situacija se ponovi dva do tri puta godišnje... Hodamo i razgledamo. Ja vidim gomilu nekih slatkih stvarki, kada probam počnem bogarati po univerzalnoj veličini (ovu veličinu tekstilnoj industriji nikada neću oprostiti) i iznerviram se. Pokušam naći nešto što mi odgovara, a dotada je njemu već dopizdilo hodanje i kupovanje. Onda se iznerviram jer je on mlak i nikakav, on se iznervira jer sam se ja iznervirala i što sam ga uopšte dovuka da ide samnom. Nakon toga se sporječkamo i "mrzimo" se dan-dva.
Iz tog razloga kada god mogu pokušam uloviti neku prijateljicu...
Muškarcima je odstranjen centar za kupovinu pri rođenju... Čovjek (žena) se jednostavno mora pomiriti sa tom činjenicom i voditi ga u kupovinu samo kada njemu nešto treba.
Kupila sam jednu slatku majicu i dva kupaća kostima, ostatak kupovine je propao zbog nedostatka entuzijazma, znate već koga. Treba mi još neka ljetna lepršava suknja...
Komentar na sliku: Laž i prevara... Muškarac i žena nikada nisu zadovoljni i sretni kada su u kupovini.
|
