Totalna sam flegma ovih dana. Sve mi je svejedno. Čak ne mogu ni da se iznerviram. Stanje je alarmantno, nisam ništa opsovala ima 2 dana.
Danas sam bila na nekom roštiljanju sa prijateljima i mladim roditeljima. Opet su mi prodavali priču kako u stvari nisam svejsna šta je zadovoljstvo dok ne rodim sebi dijete. Kako je život prazan bez djece. To me obično raspizdi... a danas... ništa.
Gledala sam dnevnik... Uragan Ivan... Sruše, pobi svijeta... Al' jebeš ga... Ako mi uništavamo prirodu, sasvim je prirodno da ona uništava nas. Krug života... Valjda.
Jebote... pa nemam o čemu pisati na blogu.
Sutra odoh na fakutet ganjati profesora da mi da knjigu neku. To bi moglo biti naporno. Ako me to ne iznervira, majke mi ću se morati obratiti stručnom licu. Ovo nije u redu.
Ode mi imidž. Ja sam živčana osoba... nisam nešto naročito lijepa, nisam ni posebno zgodna, prosječno pametna, skromna :)... Živčanost je moja specijalnost, burno reagovanje... Ne znam šta da radim.
Ma briga me.
|
