Snijeg svud pada, već mi ga je puna kapa. Ujutro se vam ja zbudim i prvo kaj čujem idi tati auta očisti. Pa očisti si ga sam, a ne mene u polusnu šalješ van da ti snega počistim. Kolko vani vidim snijeg opet pada, opet se zadržava na cesti, tj. opet budem u jutro imal posla. Najrađe bi sad bio na karibima. Na onom prekrasnom pjesku, onom azurnom moru, na temperaturi od 32 celzijusa a ne ovdje, na ovoj zimi i na ovom snijegu koji nikag da stane. Sad bih ja se tam ljepo kupal, bilo bi mi toplo, na pustom otoku s još nekoliko ljudi bih užival a ne trpel ovaj snijeg svako jutro i svaki dan. Opet mi se vratilo nekvo čudno raspoloženje, samo bi se svadil s starcima, s svima. Na životu me održavaja muzika bez koje bih do kraja prolupal. Raspoloženje mi je nekvo tužno, kak da nemam volju za ništa, nedam mi se s kuće van iti. Samo sam doma, u ovom zatvoru, u kojem imam sve materjalno ali mi fali ono duhovno, znate na kaj mislim. Nadam se poboljšanju na tom području ali bumo vidli dolje ću vam stavit sliku mora pa uživajte.