tajim nam
priznajem prešućujem dok me ljubiš
ne znam više ni u što se tvoji poljupci pretvaraju
u neke kamenčiće kojima me gađaš
tako mi se barem čini
pomakla bih se
ne mogu
u sebe se uvlačim
kao bezbroj puta do sada
sve će ti moje pjesme baš to reći
kako se uvijek povučem u sebe
poput ježa izbočim bodlje
prepuštam se
strah me
uvijek me strah mene same
gole vatre koja buja u meni
od nje ne ostaje ništa
kad te dotakne
pa ne dotičem
zbilja ne
sve što ti imaš od mene
priznajem komad je
truda
trudim se ne sagorjeti nas
sutra se ionako sve
isplaćuje na mojim leđima