ganjam snove iza brda
trče pomahnitalo kao napaljeni bikovi
tobolac mi je pun riječi
dotiču mi maternicu
u duboke jame u šumi padam
klizeći u grlu zastajem
vadeči čep
tapkajući poput pisaće mašine izbačene kroz prozor
govorim nečitko poput djetinjastog gugutanja
raspletenih očiju jutrom
češljam kose tornjeve i na njima crtam
slike hrabrosti